Misli i iskustva pretočene u reči.

Sećam se da je bila ovde tema naše male propovedi ali je ne mogu naći pa sam otvorio novu. Ovde možemo da delimo svoje misli kao neke male porukice da blagoslovimo jedni druge:

Jednom sam gledao film u kojem jedan jednostavan no fizički ogromancrnac ima od Boga dan dar za isceljivanje i dar pronicanja tajni srcakroz vizije. Naime ne želim o tome da pričam već o jednoj tragičnojstvari koja se dogodila u tom filmu. Postojale su dve devojčice i jedanzlikovac koji ih je ubio na jedan krajnje pokvaren način, ubio ih jetako što je svakoj rekao da ako samo pusti glas da će ubiti onu drugu,i upotrebio je njihovu međusobnu ljubav da im naškodi. Ono što verujemčvrsto je da neprijatelj naše duše baš tu taktiku često koristi protivnas, koristi nama Bogom dane emocije koje stoje da bi mogli da volimoljude oko sebe i da nam to pričinjava jedno zadovoljstvo da nasuništi.Mogli bi smo reći da mi hodamo po veri a ne po emocijama i ja sase slažem, no to neće ukloniti emocije, one su deo nas, one su misami.Mi možemo da ignorišemo bol kada radimo puno i umorni smo, no bolje tu iako mi ne hodamo po tome i radimo idalje, tu je i smeta iusporava nas. Čitamo u reči Božijoj kako je David da sagrešio saBatšebom i prouzrokovao gorki period u životu tog velikog i Bogu dragogkralja. Ljubav može učiniti nas slepima i to nije nešto u suštini lošejer tada ne vidimo mnoge stvari na drugim ljudima i praštamo imrazličite greške, no kada se neprijatelj naše duše umeša u tu slatkumaglu može i često i uspe da prouzrokuje gorko razočarenje iz kojegteško izlazimo. Može da nas navede na ishitrene poteze koji će nasposle boleti mnogo dana. Njegova taktika je da pokvari i izvitoperioriginalni Božiji naum i ljubav je mesto gde Bog prebiva i što najboljemože da ispolji Njegovu prirodu i zato sotona ljubav pretvara uljubomoru, u razočarenje koje ume biti nekada toliko snažno da prerasteu mržnju. Kada je u pitanju prijateljska ljubav sotona može danavede nas da se toliko razočaramo da izgubimo volju da bilo kada imamoiskren odnos sa bilo kime što nije originalna Božija volja. Postojiizreka koja kaže da je ljubav slepa a pravda gluva. Tako i kada ljubavizmeđu muškarca i žene u pitanju.To je tačka gde sotona najače udara,razlog je to što je to povezano sa prvim grehom, njegova taktika zauništenje čoveka ne popušta nikada i vrlo je precizno usmerena. Osobakoja je zaljubljena ne vidi i ne čuje ništa osim lika i glasa osobe ukoju je zaljubljen-na. Kako je to mudri Solomon u svojoj pesmi nadpesmama lepo rekao :Son 2:14 Golubice moja urasjelinama kamenijem, u zaklonu vrletnom! daj da vidim lice tvoje, dajda čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno. Takoi zaljubljena osoba ima samo jednu misao i ujutru i u podne i uveče, ehkada bih je-ga samo video. No da budemo otvoreni ja sam se sam par putau životu zaljubio na smrt no na kraju se pokazalo da to baš i nije bilaosoba za mene, jednostavno druga strana nije bila zainteresovana i štasad, ne možeš kriviti nekog što nije zainteresovan. No agonija koju bih svaki put proživljavao je bila strašna.Ma koliko bio svestan da to nebitrebalo da me opterećuje i da ne može biti nešto Božija volja ako seobe osobe ne slažu , opet je teško i gorko iskustvo.To je vreme kadasmo slabi i ranjivi, to je vreme kada ne razmišljamo baš najbolje, toje najbolje vreme za napad i sotona to nikada ne propusti.On nijedžentlmen da sačeka da budemo spremni za bitku, ne on je lukavi ipokvareni gmizavac koji traži momente naše slabosti i tada navalinajsnažnije. Sotona sigurno uživa kada jedna verna osoba pati i trudićese svim silama da donese razočarenje u naš život, razočarenje je snažnaemocija koja nam oduzima snagu i želju da idemo napred, zatvara nas usebe u ubija polako. Neko će reći hej pa mi Hrišćani nemamo razloga zarazočarenje, a ja ću mu odgovoriti hajde malo stani pa se zapitaj kadaono dođe šta si ono beše rekao.Kao David što je u jednom psalmu rekao:Psa 30:6 I ja rekoh u dobru svom: neću posrnuti dovijeka.Psa 30:7 Ti si hteo, Gospode, te gora moja stajaše tvrdo. Ti odvrati lice svoje, i ja se uplaših.Udobu slabosti i razočarenja Božija obećanja nam sve manje hrane dušu istihovi postaju mrtvo slovo na papiru, no apostol Pavle je znao da kadaje on slab Bog je tu i čuva ga i proslavlja se u njegovim slabostima,pa je zato i rekao :2Co 12:10 Zato sam dobre volje uslabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama zaHrista: jer kad sam slab onda sam silan. Mi nismo otporni narazočarenja, no pomaže kada možemo da prepoznamo šta nam se događa ikada možemo da imamo tako poverljiv i blizak odnos sa Gospodom, da Gadoživljavamo toliko realno da kada se zatvorimo u sebe i ne verujemoviše nikom, i kada nas peče rastureno prijateljstvo ili nezvraćenaljubav, ili kada smo zaljubljeni a ne znamo kako da to kažemo, dasotona ne može da priđe jer mi se tada nalazimo u svetlosti Gospoda iprimamo utehu od Njega direktno u naše srce. Ljudi koji su religiozniili imaju intelektualnu veru ili žive daleko od Boga zbog nekog grehaili poroka ne mogu da znaju i upoznaju Boga na takav način, nemajumogućnost da se isplaču na Božijem ramenu kada im je teško jer ne moguna jedan realan način da dožive Njegovo prisustvo.No nekada jedini kojimože da razume naša osećanja i da ih raspetlja kada ih đavo tolikosmrsi je Bog. Zato ja verujem da jedino mesto koje đavo ne može daiskoristi je mesto kada uđemo u poverljiv odnos sa našim Bogom, kadasklopimo bračni zavet sa Hristom on nas nikada ne ostavlja i pozna našemisli i naše srce i zna naše namere. Bog razume naše slabosti dođimopred Njega , pustimo da Njegova izlečujuća ljubav očisti naša srca,otvorimo svoje srce ka Njemu. Postoji jedna jednostavna reč koju ljudičesto ne shvate, šta znači otvoriti srce. To sam primetio mnogi kažuno ne razumeju šta to znači.Ali ako ima neko ko ovo čita a ne zna daobjasni ili primeni to je jednostavno.Kada odemo kod nekog iporazgovaramo o našim problemima i kažemo mu sve i ništa ne sakrijemo,mi kažemo da smo otvoreno razgovarali ili otvorili svoje srce i izlilisve. Pa isto je tako i sa Bogom otiđimo i otvorimo svoje srce, recimo Mu sve šta nas muči, i stanimo malo ćutimo pred Njim i čućemo odgovor.Budimo spremni da budemo potpuno iskreni i da kažemo sve pa iakomislimo da se Njemu neke stvari neće svideti i da će nam reći da tonije ispravna stvar, opet Mu recimo jer Bog odgovara iskrenima iponiznima i onima koji stvarno traže Njegovu pomoć a ne traže Ga daostvari njihove namere. Važno je znati da ako smo spremni i znamo o čemu se tu ustvari radi, onda znamo da iz svake teškoće Bog izvlači blagoslov. David je pogrešio ali je Bog dao kralja Solomona iz te greške.Sotona je mislio da kada usmrti Isusa da je pobedio, no Bog je pribavio spasenje za sve nas, Bog sve čini na dobro na kraju, stani mirno i čekaj spasenje Božije.Ono što nas ne ubije samo nas jača još više.
Sada znam da ovo nije nekakva dubina i visina Božijeg otkrivenja koja bi pomogla nekom da se napuni znanjem, no nadam se daće nekome moći pomoći u onome što prolazi, Bog zna da je meni bilo potrebno više puta u životu kao što mi je i sada još uvek potrebno.
Neka vas Gospod blagoslovi

By : Sima Papic

1Co 7:23 Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.

Ovaj stih me je pogodio kao metak u srce. Šta želiš Gospode da mi kažeš sa ovim ? Ponekad se pitam na koje načine možemo robovati drugim ljudima, reč Božija kaže da :
Gal 1:10 Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov.

Verujem da jedan od načina na koji možemo robovati ljudima je ako neprestano pokušavamo da ugodimo njihovom načinu razmišljanja, mentalitetu, ako pokušavamo da ispunjavamo uslove koje nam nameću kao nešto ispravno. Ako pogledamo u reč Božiju videćemo da je ona prepuna čudaka koji su odskakali od svoje okoline po ponašanju, načinu života razmišljanju stoga ne razumem i ne želim da prihvatim tu ideju da bilo ko od nas danas mora da zbog nekakve ideje o svedočanstvu se klanja mentalietetu ljudi ili duhovima koji ih zaokupljaju. Mi iako u ovom svetu živimo ne moramo da podležemo njihovom mentalitetu i da se pokoravamo njihovom viđenju kakvi bi mi to kao sluge Božije trebali biti. Oni misle da mi treba da ispunjavamo njihove standarde, da komšije budu zadovoljne sa nama, da crkveni članovi budu zadovoljni sa nama, da ljudi koji nas poznaju budu zadovoljni sa nama jednom rečju da ispunjavamo njihove uslove da bi nas oni verifikovali. Ali zar nebi trebao to biti Bog koji nas verifikuje ? Zar nebi trebali da ispunjavamo ono što On od nas očekuje ? Ako je tako onda ćemo često biti u konfliktu sa okolinom ma koliko se trudili da im ugodimo ne možemo u isto vreme služiti dva Gospodara, ne skupo smo plaćeni i ne trebamo biti robovi ambicijama drugih ljudi oko nas. Sinovi Božiji su vođeni duhom Božijim a ne mentalitetom ljudi koji ih okružuju. Sinovi Božiji trebaju biti baš onakvi kako Bog to od njih traži inače On neće biti zadovoljan sa njima , i ma kako se to činilo čudno u očima ljudi oko njih oni su zahvaćeni glasom Božijim i ako On od njih traži da jedu skakavce i divlji med i obučeni u odeću od kamile dlake lutaju po pustinji oni će to baš i raditi. To me je pogodilo snažno, ovo vreme u kojem živimo nameće svoja pravila, crkve nameću svoja pravila, braća i sestre u Hristu nameću svoja pravila i viđenja, porodica nameće svoja pravila , ali mi nismo pozvani da služimo ljudima već Živome Bogu koji želi da nas vodi svojom rukom i svojim Duhom, ne da budemo vođeni kompleksima drugih ljudi ili svojim kompleksima, ne vođeni svojim željama ili emocijama kojima đavo često manipuliše da bi nas zarobio i oduzeo volju da idemo napred. Ne sinovi Božiji su vođeni Duhom Božijim i ničim drugim. Trebalo mi je jedno dugo vreme da se setim jedne od prvih lekcija koje sam dobio u svom hodanju sa Bogom :
Psa 127:1 Ako Gospod neće graditi doma,uzalud se muče koji ga grade; ako neće Gospod čuvati grada, uzalud ne spava stražar.
Gradio sam kuću, no ludo sam gradio i srušila se i sam sam tome kriv jer sam stavio svoje pouzdanje u pogrešnu stvar, jer sam dopustio da pored Božijeg vodstva me vode i neki drugačiji motivi. Gradio sam na pesku ljudskih ambicija pokušavao da mislim i verujem da bi moj život trebao da se odvija na jedan način kako je to smatrala moja okolina, terao sam sebe da razmišljam tako i gradio uporno. Gradeći gradnja je bila jako brza pa sam se uzoholio i nisam slušao opomene koje mi je davao Gospod. Ali Gospod nije gradio tu kuću i taman kada sam pomislio da sam završio ona je se srušila do temelja sa treskom. I ko mi je kriv , niko kriv sam ja, gradio sam kuću a nisam dozvolio da je Gospod gradi , hteo sam nešto,dopustio sam da to preuzme moje misli i moje srce i na kraju se pretvorilo upesak u mojim ustima a izgledalo je tako ukusno kada sam zagrizao. I šta sad osim reći hvala ti Gospode što ti ispravljaš samo one koje voliš i za sinove smatraš one koje koriš. Tvoj plan i Tvoja gradnja neka sada bude ono u šta ću se zagledati , Tvoj put neka bude moj put. Pokaži mi kuda da idem i reci mi šta moram da ostavim pokraj tog puta da bi mogao da nastavim dalje. Pomozi mi da prezrem slavu ljudsku da mi to nebi postala zamka da robujem drugim ljudima umesto samo Tebi, sačuvaj me od stvari koje bi mogle da zarobe moje srce pa da počnem da volim nešto više nego Tebe. Najbolje što mogu da učinim i za sebe iza druge oko mene je da volim Tebe najviše, sledeći tvoj glas dolazim nasigurna mesta.
Najdivnija stvar kod Božijeg ukora je ma kako da je težak i ozbiljan i dotiče samu dubinu naše duše, on i oslobađa od robovanja našu dušu i nakon toga mi možemo slobodnije da dišemo i krećemo se u Gospodu, dok ukori ljudi i njihova pravila vežu bremena teška za nositi jer ljudi nikako ne mogu kao Gospod da znaju za koja su bremena naša leđa stvorena, ali Stvoritelj zna tačno zašta nas je napravio čak i kada mi sami ne znamo.

Neka vas Gospod blagoslovi mirom , mirom koji ovaj svet ne poznaje.

amos wrote:Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.

Ovaj stih me je pogodio kao metak u srce. Šta želiš Gospode da mi kažeš sa ovim ? Ponekad se pitam na koje načine možemo robovati drugim ljudima, reč Božija kaže da :
Gal 1:10 Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov.

Verujem da jedan od načina na koji možemo robovati ljudima je ako neprestano pokušavamo da ugodimo njihovom načinu razmišljanja, ...

Najprije; dobro došao brate, drago mi je da te "vidim i čujem".
Hvala Bogu za "tvoj" način razmišljanja, jer ovo što govoriš bitna je sadržina.
Poanta tvoga govora jasna je: ugađati Bogu, a ne ljudima.
Mislim da se ne radi o tome, da si ti, ili da sam ja, ili netko treći, vrijedniji, jer naša vrijednost je upravo u našem predavanju Bogu koji nas želi voditi kao brižan Otac. Pri tome, često se događa da je teško nositi taj križ, jer to je zapravo križ, mnogi su neprijatelji Božji, (bili oni toga svjesni, ili ne). Isus nas je opomenuo : ako su mene progonili progonit će i vas, a apostoli potvrdili; svatko tko želi pobožno živjeti biti će progonjen.
Dakle kada dođe progonstvo zbog Riječi, (a mora doći) treba izdržati, a to nije teško jer Učitelj nas je ohrabrio (i hrabri nas) : budite hrabri, ne bojte se, jer Ja sam pobijedio svijet.
Hvala Bogu brate, da nam se ne događa da smo nestalni : kad zbog Riječi nastane nevolja ili progonstvo, da se odmah pokolebamo. (Mat 13:21).
Ohrabrenje i Snaga u progonima zbog Riječi :
Blago vama kad vas - zbog mene - pogrde i prognaju i sve zlo slažu protiv vas ! Radujte se i kličite: velika je plaća vaša na nebesima ! Ta progonili su tako proroke prije vas !
Božji blagoslov !

Pro 20:10 Dvojak poteg i dvojaka mjera, oboje je mrsko Gospodu. 


Dok sam razmišljao o ovim stihovima , u biti više sam razmišljao o nekim nepravdama koje se događaju kada mi je ovaj stih došao u misli. Koliko smo spremni da budemo pristrasni u svom sudu i drugačije da merimo kada je neko ko je daleko od nas u pitanju u odnosu na nekog ko nam je blizak. Dali je dobro da jednima popuštamo a drugima zatežemo, dali je uredu imati dvostruke standarde samo zato što eto nekog volimo više nekog manje . Reč Božija je jasna, to je mrsko Gospodu. I sada kada to neko ko nema doticaja sa istinom reči radi Bog će drugačije posmatrati na njega, no ako to radi neko ko se naziva Božijim imenom koliko je to onda pogubno i za tu osobu i za one kojima se na taj način čini medveđa usluga. Okrenimo se oko sebe i razmislimo dali ćemo moći ići daleko sa tim ? Nekada se zapitam, ustvari baš pre jedno samo pola sata sam se zapitao dali sam ja samo jedna budala koja misli da će time što igra po pravilima doći do onoga što u srcu želi. Mogu reći slobodno da sam shvatio da pravila koja nalaže Gospod su se izgubila iz upotrebe i ljudi rešavaju stvari na kraći način, jednostavno samo otmu i odnesu i ne pitaju, i onda neki pristrasni ih opravda i sve je uredu i onda ispadneš budala. No mogu reći ostaje ti u rukama moralna pobeda da si uradio ispravno ali da vam kažem nešto poneki put poželim da tu moralnu pobedu uzme neko drugi a ja da odem sa nagradom u rukama. Dali možda imate slično iskustvo, voleo bih da čujem da još neko proživljava te poraze koji jedino što imaju pobedničko u sebi je da si postupio ispravno i onda sa tugom u srcu kažeš jeste treba ako ti neko traži košulju da mu daš i pantalone, najedeš se toga fino ali duša je idalje povređena jer si svestan da taj neko drugi koji ti je makao ispred nosam ono što voliš se smeje i uživa u onome što je trebalo biti tvoje i još te smatra budalom što nisi samo pružio ruku i uzeo i ostao idalje ispravan u svojim očima. Ponekad se zapitam dali postoji još ljudi koji šetajući se pored vinograda vide da je ostao još samo jedan grozd koji nije obran, koji poželi da pojede ali ne želi da ga ukrade. I ide i traži Gospodara vinograda da ga pita jeli mož on da uzbere taj grozd koji mu se čini da je baš za njega namenjen. I kada konačno dođe do Gospodara vinograda i pita i dobije dozvolu da ga uzme i vrati se po njega vidi brata koji ni počemu nije gori kako je lako pružio ruku preko žice i uzbrao i pojeo taj grozd bez imalo savesti. I da mu kažeš nije to uredu grozd je već pojeo možeš dobiti samo opasku da si ljubomoran što ga ti nisi uzeo pre.Ali samo ti znaš koliko si tražio i molio Gospodara vinograda da ti da taj grozd, ti i niko drugi.

Pitam se dali je to nešto će moći opstati na sudu , dali ćemo kada dođemo pred Gospoda moći reći Oče mi smo tražili tvoju volju i stati sa onima koji su koristili nedostatak svoje savesti i otimali ono što volimo gazeći po svemu što vredi u nama i biti jednaki. Kada bih verovao da je to tako možda bih prekoračio i ja taj prag i činio tako isto, ali postoji nešto što je početak svake mudrosti , to je strah Gospodnji koji čuva moje srce od toga, iako mi je ponekad žao što gledam kao ljudi otimaju i grabe sebi sve ne mareći za ljude oko njih, imajući dvostruke standarde.

Postoji jedna priča iz srpske istorije dok su još vladali Turci o Kadiji (turskom sudiji) i Eri koji mu je čuvao kravu zajedno sa svojom.I dogodilo se da je Erina krava ubola kadijijinu i ubila je.I sada Era šta će ode kod kadije ali mu kaže da je kadijina krava ubila Erinu.Kaže njemu kadija da šta tu ima da se radi životinja je životinja i ko sada o tome da raspravlja.Ali onda mu Era reče da je Erina krava ubila kadijinu.Na to kadija htede da otvori knjige i da utvrdi sud o tome, no Era mu reče kada nisi gledao mojoj kravi nećeš ni tvojoj.

U priči Era ispada mudar, no u realnom životu stvari su drugačije, onaj koji ima vlast može da čini što mu drago i da sudi i presuđuje na osnovu golog autoriteta i da pobedi bez obzira dali je upravu.

Jednom prilikom pre nekih sedam osam godina sam se zakačio sa jednim čovekom koji je bio pastor u denominaciji u kojoj sam bio, i nisam hteo biti bez saveta i pitao sam jednog mudrog čoveka koji je isto bio pastor samo u drugoj crkvi i on mi je rekao jednu stvar: Ja ti apsolutno verujem da si upravu ali uzalud ti je protiv bodila se ritati on će svakako pobediti. Mudar čovek , znao je da na ovom svetu vlada dvojaka mera za one koji su gore i za one koji su dole.

Isto tako razmišljam gledajući svoje životne okolnosti u kojima sam živeo, za one koji neznaju živeo sam bez porodice većinu svog života, često sam se susretao sa tom crtom pristrasnosti na temelju porodične povezanosti. Mogu reći da sam u nekim situacijama doživeo poraz samo zato što krv nije voda i vrana vrani oči ne kopa. Pitao sam se dali je i to uredu i požnjeo sam svoju moralnu pobedu praznih šaka.

Razmišljam šta je to u čoveku da može da ispruži ruku i uzme ili uradi nešto zašta jako dobro zna da ne sme, i onda se setim stiha iz propovednika:

Ecc 8:11 Što nema odmah osude za zlo djelo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da čine zlo.

Opuste se ljudi u svojim ulogama, misle gle ništa se nije desilo to znači sve je uredu, no Gospod je kadkad strpljiv i čeka da se mera navrši i počne onda da poji svojim čašama gneva sve koji su mislili da će se izvući.U psalmu kaže:

Psa 50:21 Ti si to činio, ja mučah, a ti pomisli da sam ja kao ti. Obličiću te, metnu ću ti pred oči grijehe tvoje.

Ali opet sednem i razmislim šta ja imam od toga, kakve koristi meni da se drugi pate zbog svojih grešaka. Mnogo mi je draže da tih grešaka nema pa da ni ja ni drugi nemoramo da patimo, nije li to bolji put ? Naravno ja mogu da ga izaberem za sebe ali ne mogu za druge i da idalje žanjem svoje moralne pobede, i žalim za izgubljenim , i tugujem gledajući ljude u vremenu naplate.

Dali neko ima tu moralnu dilemu ? Dali pomisli i ja ću tako, zaobićiću sve te ograde biću i ja isti i uzeću to što želim, samo ću pružiti ruku i biće moje, poslužiću se prevarom i dvoličnošću i drugi to isto tako rade, ali onda nešto unutar u duši kaže ali ti to ne možeš, Ja sam uradio nešto u tebi i ti nećeš moći to, nije to za tebe. I onda živiš jedno vreme razapet između te dve želje i te dve sile koje se otimaju u tebi i grčiš se i pitaš hoće li Isus konačno doći i zaustaviti sve ovo. Hoće li doći to vreme kada će sve tajne ljudskih srca biti otkrivene i više neće postojati dvojakih mera zasnovanih na : Materijalnoj, porodičnoj, prijateljskoj, službenoj ili bilo kakvoj drugoj pristrasnosti.Kada će postojati samo jedna mera reči Božije, kada nagrada koju daje Gospodar vinograda čeka u sanduku gde lopov ne krade i moljac ne jede.

Dali si pristrasan pitanje je sad ? Dali imaš dvojaku meru ? Ako imaš shvati da je to greh koji uništava ljude oko tebe a Gospod to mrzi i platićeš na kraju za to .

Nemojmo biti pristrasni , čuvajmo u srcu dobru savest pred Bogom, imajmo pravu meru prema svim ljudima istu, čuvajmo svoje srce da ne pružimo ruku ka nečemu zašta nismo pitali, radimo kako je volja našeg Oca koji je spremio za nas nagradu za svaki gubitak, koji je svaku našu suzu u bocu stavio i čuva, koji dopušta sve ove stvari da bi proverio i izgradio naš karakter, da bi nam pokazao gde naše oči treba da gledaju.

amos (sri pro 15, 2010 12:05 am) wrote:Pro 20:10 Dvojak poteg i dvojaka mjera, oboje je mrsko Gospodu.
...
Dali si pristrasan pitanje je sad ? Dali imaš dvojaku meru ? Ako imaš shvati da je to greh koji uništava ljude oko tebe a Gospod to mrzi i platićeš na kraju za to .

Nemojmo biti pristrasni , čuvajmo u srcu dobru savest pred Bogom, imajmo pravu meru prema svim ljudima istu, čuvajmo svoje srce da ne pružimo ruku ka nečemu zašta nismo pitali, radimo kako je volja našeg Oca koji je spremio za nas nagradu za svaki gubitak, koji je svaku našu suzu u bocu stavio i čuva, koji dopušta sve ove stvari da bi proverio i izgradio naš karakter, da bi nam pokazao gde naše oči treba da gledaju.

Dotakao si se ovdje važne teme brate Amose, možda bi je čak trebalo odvojiti kao zasebnu ("kršćanska nepristranost"). Neznam jesi li na ovoj temi predvidio komentare, obzirom da se radi o "našim malim propovijedima", ali ono što meni ovdje pada na pamet, je da je nepristranost nanovo rođenih (kršćana) potpuno drugačija od nepristranosti ovoga svijeta. Dakle biti nepristran svakako treba biti, bez obzira pripadamo li ovom svijetu, ili smo od Duha nanovo rođeni kršćani, ali nepristranost kršćana svakako je zahtjevnija od nepristranosti ovoga svijeta, jer se temelji na Božjim sudovima, koji (nas) obvezuju. Znamo da Bog sudi po svojoj pravdi koja se temelji na ljubavi i istini, te po posebnoj milosti za sve ljude, milosti križa Isusa Krista, pa takav sud traži i od nas. U odnosu prema drugim udovima Tijela, braći i sestrama čak imperativno ...

Jao onima koji zlo dobrom nazivaju, a dobro zlom, koji od tame svjetlost prave, a od svjetlosti tamu, koji gorko slatkim čine, a slatko gorkim ! Jao onima koji su mudri u svojim očima i pametni sami pred sobom ! Jao onima koji su jaki u vinu i junaci u miješanju jakih pića; onima koji za mito brane krivca, a pravedniku uskraćuju pravdu ! (Iza 5:20-23)

Ecc 1:2 Taština nad taštinama, veli propovjednik, taština nad taštinama, sve je taština.



Mogao bih se u potpunosti skoro složiti sa ovim stihovima, no postoji još nešto malo što ću reći na kraju.

Lav Nikolajevič Tolstoj je napisao jednu zanimljivu jednu stvar u svom veliko delu Rat i Mir :

"Setio sam se jedne priče u kojoj vojnici se na prvim linijama fronta kada su pod neprijateljskom vatrom traže uvek sebi neka posla da bi zaokupili svoj um i da nebi razmišljali o opasnosti. Kada pogledam čovečanstvo ono je baš poput tih vojnika okreće se levo i desno i neko se zaokuplja alkoholom, neko kockom neko državničkim poslovima, sako se nečim zabavlja da bi sklonio misli sa realnosti života."

Lično bih, ako mi ne zamerite, dodao još jednu stvar mislima ovog velikog pisca, dodao bih neko dodaje i religiju kao način da pobegne od realnosti.

Ako mislite da se sprema da napišem neki ateistički tekst varate se, nemam. U pitanju je naime jedna stvar. Kada bi ljudi znali kolika je ustvari taština njihov mali svet u kojem su sami sebe zarobili misleći da samo što oni veruju je jedina istina, i to pritom mislim na njihovo malo subjektivno gledište, pa onda malo veće njihove denominacije ili neznam ja bilo čega. Ovim ne želim reći da je istina relativna stvar nego su ljudi ustvari slepi pa ne vide istinu i svojim neprestanim oholim nagađanjima je prave relativnom lupajući sve ono što znaju i ne znaju o njoj.Izgubila se svaka ozbiljnost i strah Božiji ispred lica ljudi iz svih crkvi i denominacija, pravaca i učenja i tu ne isključujem i onaj kome sam pripadam. Kada bi ljudi znali kolika je taština smatrati druge da nemaju šta da kažu samo zato što pripadaju možda nečemu što ja ne pripadam. Ljudi se zabavljaju trudeći se da sakriju od sebe svoju prolaznost i smrtnost i apsolutnu nebitnost u celoj priči koja se zove Bog. Kada bi ljudi znali koliko je to hranjenje svojih egoncentričnosti i naivno pokušavanje da se nekako kompleksi pobede, tako što ću misliti da sam pripadnik neke crkve i slušam, ili znam nešto o bibliji da je to jedan znak da sam ja baš taj koji ima pravo da govori. Taština je to i na kraju čoveka ostavi kao panj suvog i nesrećnog. Svaki pokušaj da se izdignemo iznad onoga što ustvari jesmo, obična prašina će nas na kraju dovesti do patnje, i ako smo dovoljno razumni da shvatimo da je to posledica naših promašajaja i dopustimo Bogu da nam pomogne blago nama. Ako ne hranićemo se ispraznošću vodani u krug kao magarac koji ide za šargarepom na dugačkom štapu, i misli stićiće je , tu mu je pred očima, ali mu stalno izmiče.

Baš ovo jutro sam razmišljao o blagoslovu jednostavnosti.Ne moraš puno da znaš da bi bio zadovoljan i srećan, naprotiv Solomon kaže da znanje umnožava muku. Ali ako hoćeš da zadovoljiš svoj ego onda znanje pomaže, ali u suštini za zadovoljan i ispunjen život je potrebno samo jedno znanje, ili da kažem još bolje razumevanje.

Zašto ovo pišem ? Pa baš jutros sam shvatio da mi je muka od svih koji misle da su bolji od onih drugih pred sebe samo zato što znaju više, i shvatio sam da i sam često umem da budem baš takav, i gadim se nad svojom prolaznošću i taštini kojom često dopuštam da budem pojen i hranjen.

Baš jutros sam ušao u sobu i počeo da se molim Gospodu i On je ušao isto u moju sobu i mi smo razgovarali, i shvatio sam koliko mi je lepo samo zato što je On tu, koliko ništa drugo više nije važno osim da je On tu samnom. Samo Njegovo prisutstvo čini da moji strahovi nestanu, da se nešto oko mog srca zagreje i opusti, da teret sa mojih leđa ode,i mi smo tu licem u lice toliko realno da nekad pomislim da bih mogao da Ga vidim zemaljskim očima. To je bilo vreme u kojem sam osetio koliko sam mali i beznačajan i koliko je on veliki i opet je tu samnom i razmišlja o meni, i posvećuje mi pažnju. Kako tada sve gubi vrednost u odnosu na samo Njegovo prisustvo, ne mora ni reč da kaže, samo što je tu, ali On mi i govori , čini da moj strah se gubi, čini da okolnosti postaju nevažne, objašnjava da je to sve deo Njegovog velikog plana i poziva da učestvujem, pa ko bi to mogao odbiti, i ne razmišljaš mnogo o ceni kada je On tu pored tebe, ne razmišljaš dali ćeš ispasti najveći glupan pred širokim auditorijumom, ili dali ćeš pokazati da si upravu drugima (a često i sebi, postoje ljudi koji ubeđujući druge ubeđuju sebe ustvari). Nije ti više bitna doktrina koju zastupaš, crkva ili denominacija u koju ideš. Dali je ovo ovako ili onako, već želiš da upoznaš više Njega koji je kadar i željan da te uvede u svaku istini, i želiš samo jednu stvar : Želiš da ti On sam pokaže kako da Mu budeš ugodan i da baš takav budeš.

Lično poznavanje Boga, ne lično poznavanje doktrine o Bogu (mada ne kažem da je to nebitno) , ali poznavati Njega o kome se tu ustvai radi je nešto što je bitno, zašto se zamajavti kao ovo čovečanstvo samo drugačijom zamajavalicom religijom, zašto ne upoznati Njega lično, zašto ostati na tome da znamo ko Isus Hrist i šta je učio, prava stvar je da On bude stvarno sa nama u istinskom, realnom, svakodnevnom životu. Razgovarajmo o našem verovanju, pa i raspravljajmo se o našim različitim gledištima tu nema ništa loše, ali uvek znajmo da smo prašina i imajmo pravi , realni odnos sa Njim, to je ono što se računa, poznavati Boga lično.

Php 3:8 Jer sve držim za štetu prema prevažnome poznanju Hrista
Isusa Gospoda svojega, kojega radi sve ostavih, i držim sve da su trice,
samo da Hrista dobijem,Već mnogo dana razmišljam o tome
šta je to u mom životu što se računa, što ima vrednost. Ne mogu kao
apostol Pavle da kažem da imam obrazovanje jer ga nemam, niti mogu da
kažem da sam nešto sposoban za život u ovom surovom svetu jer nisam.
Sedim i razmišljam kakve koristi od mene uopšte što postojim, šta je to
što jednog čoveka može da povuče da živi jedan životu ovom svetu i da
bude ispunjen. Došao sam do zaključka da ne znam.Možda me je život
previše polomio sa mojih samo 30 godina da stvarno kada pogledam ne
vidim ništa toliko bitno iznačajno da bi zbog toga poželeo da ostanem
kada bi me Bog pozvao sada kući. Ceo ovaj svet i ono našta se ljudi
oslanjaju se bazira po mom mišljenju na običnim tricama i glupostima.Čovek
misli da je sreća u zdravlju i jednog dana oboli strašno da mu se život
toliko promeni da ne može da izađe iz depresije i tuge. Stvari koje je
prihvata zdravo za gotovo više ih nema, sve se gubi, život nema više
svoju draž i pretvara se iz trčanja iz jedne bolnice u drugu.Čovek
misli sreća je u ljubavi, ali moram priznati da je jedna od većih
nesreća koje čoveka mogu da zadese baš neuzvraćena ili još gore
izneverena ljubav.Čovek misli sreća je u novcu i nada se da će
jednog dana moći da napravi toliko novca da obezbedi sebi sigurnost, ali
nažalost kada čovek krene tim putem onda mu novca nikada nije dovoljno i
nikada se ne oseća sigurno.Čovek misli zadovoljstvo je u gajenju
dece, no sve više i više danas je porast narkomanije i danas, sutra to
dete se može iz jedne krasne osobe pretvoriti u monstruma koji
maltretira svoje roditelje i ubija sebe polagano.Deca mogu biti
npresušni izvor agonije za roditelje, verujte mi gledao sam svojim
očima.Kada se okrenem i pogledam oko sebe i vidim sve manje
srećnih ljudi a sve više tužnih lica shvatam da ovaj svet su stvarno
trice. Sve ono što ima da ponudi u isto vreme je jedan odličan mehanizam
da nas strašno povredi.Mogi iskrenog srca reći da kada god sam
dozvolio da moje srce prione za nešto od ovog svetskog života to mi je
prouzrokovalo na kraju jedan bol i patnju.Moram vam reći da ne
filozofiram i ne pričam o nečemu što ne znam.Gledao sam to sve svojim
očima, proživljavao na svojoj koži,gledao meni bliske ljude kako pate,
to nije samo priča.Gledam ih kako samo skaču sa cveta na cvet tražeći
nešto čega ustvari nema, kao magarac koji ide za šargaepom na štapu i
nikada ne može da je stigne.Razgovarao sam sinoć sa jednom
sestrom i jedna misao mi je došla, kada bi ljudi (pritom mislim na
vernike) bili svesni da će zaista jednog dana umreti i sva njihova
nastojanja ovde na zemlji propasti i da su posletoga samo dve
destinacije pred njima, njihov način života bi bio mnogo drugačiji zar
ne ? Ali kako nisu svesni otimaju se za ovo zemaljsko gazeći preko
Božijeg, ili ne mareći za Božije. Nije tu u pitanju dali će biti
kažnjeni zbog toga ne, oni su već kažnjeni jer nemaju otkrivenje o onome
posle, i zato su takvi kakvi jesu.Kada bi imali otkrivenje njihov život
bi bio drugačiji.Zvučim depresivno ?Pa možda to i jesam
ali znam jednu stvar, jedina dobra stvar u mom životu je što imam Boga,
kada Njega nebi bilo ovaj život ovde stvano nebi imao smisla. Nikada me
ne izneverava, uvek radi za moje dobro, uvek mi daje nadu da idem dalje i
kada se sve oko mene ruši, a verujte mi ruši se često sve oko mene.
Jedino kada se moje srce zalepi za Njega ne doživljavam razočarenja, jer
On nikada ne razočarava.I jedino mogu reći hvala ti Gospode što
te imam, ti si jedina dobra stvar u mom životu i sasvim dovoljan da bi
živeo zadovoljno. Zaista sve smatram za trice i šta god da dođe tu sam i
čekam, jer znam moj Bog je samnom kuda god pođem.To mi je dovoljno...

amos wrote:... Zvučim depresivno ?Pa možda to i jesam
ali znam jednu stvar, jedina dobra stvar u mom životu je što imam Boga,
kada Njega nebi bilo ovaj život ovde stvano nebi imao smisla. Nikada me
ne izneverava, uvek radi za moje dobro, uvek mi daje nadu da idem dalje i
kada se sve oko mene ruši, a verujte mi ruši se često sve oko mene.
Jedino kada se moje srce zalepi za Njega ne doživljavam razočarenja, jer
On nikada ne razočarava.I jedino mogu reći hvala ti Gospode što
te imam, ti si jedina dobra stvar u mom životu i sasvim dovoljan da bi
živeo zadovoljno. Zaista sve smatram za trice i šta god da dođe tu sam i
čekam, jer znam moj Bog je samnom kuda god pođem.To mi je dovoljno...

Amen brate Amose !
Aleluja, slava našem Ocu pripada, neka On i dalje bude ono jedino, vrijedno traženja, blago u našim životima. Ne mogu ne reći tebi; hvala za iskrene i životne riječi utjehe i nade (za mnoge). Zar to nije dovoljna svrha (našeg) postojanja ?

Jeremija 15.6 Ti si me odbacio, govori Gospodin, okrenuo si mi leđa, zato pružam svoju ruku protiv tebe i uništavam te, umoran sam od opraštanja. 

Dok sam čitao ove stihove u meni se probudila jedna misao, Bog je umoran od praštanja ? Kako je to moguće zar ne bi On trebao biti onaj koji nam prašta stalno i za sve ? Očigledno da ne , očigledno je da Bog ima svoju granicu pre nego počne da sudi prvo svoj narod , svoju crkvu pa onda i sve ostale.Dali je dobro igrati se sa živim Bogom? Setimo se tih divnih stihova koje su poticale naše posvećenje, ozbiljan život pred Bogom, setimo se molim vas iz celog srca pre nego što bude kasno. Čime se to zanimamo danas braćo i sestre, koliko je Bog u našem srcu, verujte mi dok ovo pišem duša mi se raspada jer želim da vas upozorim da dolazi sud Božiji i kada će se sve što smo favorizovalo ovde na zemlji ispred Boga raspasti.

Neko bi mogao reći da je se Bog promenio i da više nije isti kao u starom zavetu. Ali mu slobodno otvreno mogu reći da je slagan i da sada laže druge i trpeće pravednu platu za svoju zabludu, jer Bog je u svojo reči rekao:

Ja Gospod ne menjam se !

Ili :

Heb 13:8 Isus Hristos juče je i danas onaj isti i vavijek.

Danas je popularno evanđelje u kojem Bog prašta i to je jedna velika istina da Bog prašta, no svesno i namerno se zatvaraju oči nad činjenicom da Bog ima svoju granicu i da je uspostavio jedno jako čvrsto pravilo :

Gal 6:7 Ne varajte se: Bog se ne da ružiti; jer šta čovjek posije ono će i požnjeti.

No danas na žalost mnogi prihvataju tu prevaru u sebe i olako shvataju reč Božiju, strah Gospodnji napušta srca ljudi i jedino što im onda preostaje da kada više vide da ništa nemaju da se onda zavaravaju. No to ne mora biti tako, ne mora. Zagledajmo se u reč Božiju , pogledajmo šta Bog to stvarno očekuje od nas . Igrati se sa rečju Božijom je jako opasno jer je Bog veran i milosti spor na gnev i pepun ljubavi, ali isto tako :



Heb 12:29 Jer je Bog naš oganj koji spaljuje.



Ljudi su pretvorili Boga u neku figuru koja više liči na deda Mraza iz coca-cola produkcije nego što su prihavtili istinu iz biblije , u nekakvog slabog emotivnog starčića koji plače nad našim slabostima i želi ceo život da nas gleda kako se grčimo savladani različitim gresima kojih eto ne možemo da se oslobodimo.Dali je Isus Hrist u ulozi poniznog drvodeljinog sina koji plače i moli za svoje mučitelje ? No to nije tačno reč Božija kaže da je problem u tome da naša ljubav nije usmerena prema Bogu nego prema nečem drugom i da je to razlog našeg odpada, a Bog na to mrzi . Da to je jaka i snažna reč ali pogledajte u vaše biblije i naćićete da Bog kaže JA MRZIM jako često , gadim se kaže nad vašim odvratnostima koje činite.Mnogi će se zaista iznenaditi kada se sretnu sa Isusom sudijom. Zašto ovo govorim, želim da potaknem vaše zdravo razmišljanje, da se probudite , da pogledate oko sebe i shvatite da je vreme da se uozbiljimo i prestanemo se igrati crkve, prestati zamajavti se svojim sitnim religioznostima umirujući svoju savest mlakim propovedima i formalnim odlascima u crkvu, želim da vas uplašim da se trgnete i sa iskrenim i celim srcem potražite Boga pre nego bude kasno, pre nego vaša duša potone u mrak Laodikeje, pre nego vam đavo uzme svaku silu iz vašeg života, ponizi vas i nasmeje vam se u lice i kaže gde je sada vaš Bog, ostavio vas je na cedilu. A vi ste išli u Njegovu crkvu , molili ste se njemu, davali ste desetak, bili ste primerni i dobri građani, ali vaše srce gde je sada? Vi ste ostavljeni od Njega , On vas je prevario i onda da kao što prorokuje prorok Izaija dočekate sudbinu :

Isa 8:20 Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore. I hodiće po zemlji potucajući se i gladujući; i kad bude gladan, ljutiće se i psovati cara svojega i Boga svojega gore. A kad pogleda na zemlju, a to nevolja i mrak i teška muka, i on zagnan u tamu.

Kroz istoriju mnogi ljudi su bili prevareni u umrli kao poslednji gubitnici zato što nisu uzeli Božiju reč ozbiljno, zato što su zatvarali oči da ne vide stvari koje su im pred nosom, birali šire i lakše puteve. U Jeremiji proroku možemo naći izveštaj koji govori o jednoj zanimljivoj zabludi :

Jer 8:4 Još im reci: ovako veli Gospod: ko padne, ne ustaje li? ko zađe, ne vraća li se?Jer 8:5 Zašto je zašao taj narod Jerusalimski zasvagda? Drže se prijevare, neće da se obrate.Jer 8:6 Pazio sam i slušao, ne govore pravo, nema nikoga da se kaje za zlo svoje, da reče: što učinih? Svaki je okrenuo svojim trkom, kao konj kad nagne u boj.Jer 8:7 I roda pod nebom zna svoje vrijeme, grlica i ždrao i lasta paze na vrijeme kad dolaze; a narod moj ne zna suda Gospodnjega.Jer 8:8 Kako govorite: mudri smo, i zakon je Gospodnji u nas? Doista, gle, laž učini lažljiva pisaljka književnička.

Probudimo se!! Pogledajmo oko sebe i u sebe, budimo sigurni da naš život odgovara ono što pismo govori . To vam ne govorim kao neko ko želi da verujete na način na koji ja verujem, već kao neko ko želi da smo sigurni da su biblijski standardi nešto što ispunjava našu dušu. Bog je uvek želeo jedan sveti narod i to se nikada neće promeniti, narod koji poznaje svog Boga i želi da Mu služi. Pogledajte ljude u Izraelu bili su sigurni da imaju istinu, bili su sigurni da su mudri, ali nisu znali da je izvor sa kog su pili bio zaprljan, da to više nije bila voda života koju su pili pre njihovi očevi i sa kog su i oni neko vreme pili, već je postala ustajala bara. Probudimo se !! Ispitajmo pismo i ispitajmo sebe da vidimo gde stojimo i kuda naš život ide, šta nas inspiriše i motiviše, dali je to Bog i njegovo kraljevstvo i pravda ili pak neki drugi motiv . Ko se postidi Boga i Njegove reči i Njega će se Gospod postideti u onaj dan. Apostol Pavle u poslanici Korinćanima kaže :

2Co 13:5 Sami sebe okušajte jeste li u vjeri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? već ako da u čemu nijeste valjani.

Nemojte umirivati svoju savest glupostima koje nemaju silu da vas podignu iznad greha, postarajte se da se rešete svega što vas sputava da živite pobednički.

Žao mi je što sam morao biti grub, ali eto morao sam smatram daje ovo jako bitno. Ko traži Gospoda Boga svim svojim srcem , svom svojom dušom i svim mislima svojim shvatiće da ovo nije poziv da postanete ono što sam i ja, jer nije.Baš me briga u koju ćete zajednicu ići, baš me briga dali ćete se složiti samnom i dali ćete sada se naljutiti i reći šta ovaj zamišlja ko je.Baš me i briga dali će iko od vas da počne da viče na mene ili da me ogovara, briga me, nadam se da oni koji mogu ovo da čuju da će čuti i da će im pomoći da ustanu iz blata u koje ih je đavo lažima zavedenih učitelja uglavio. Bog kada kaže svojoj crkvi u Efezu da se ljuti što je prvu ljubav ostavila hoće da pokaže jednu stvar :

Da prva ljubav ne prolazi, ona se gasi kada počnemo da volimo više nešto drugo, i Bog to mrzi .Ko razume reč Božiju shvatiće da je to istina.

Božiji blagoslov

Luk 15:24 Jer ovaj moj sin bješe mrtav, i oživlje; i izgubljen bješe, i nađe se. I stadoše se veseliti.

Često imam priliku da se susretnem sa ljudima koji imaju određenu religioznu pozadinu.Volim da se družim sa jednim finim čovekom iz Jehovih svedoka.Sada znam da on ima nameru da postanem jedan od njih, i znam da nemam nameru da postanem jedan od njih, ali volim da pričam sa njim. Gledam ga on zaista veruje u to što priča, pokazuje mi u bibliji zašto tako veruje, dobro poznaje bibliju. Jedan fini i veseo čovek, mirne naravi i spreman da odgovara ljubazno na sva pitanja.Ljudi generalno ne vole Jehovine svedoke kažu dosadni su, idu od vrata do vrata i tako... No volim da se družim sa njim. Zašto ovo pričam ? Pa razmišljao sam o tome šta znači biti Hrišćanin, šta je to što bi trebalo da nas odlikuje kao osobe.Lično verujem da ovi stihovi gore nose u sebi odgovor, Hrišćani su živi ljudi, puni života i spremni su taj život da unesu kod drugih. Dali ste ikada upoznali vernike koji su doneli smrt u vaše okruženje neprestanim gušenjem i pritiskanje da prihvatite pošto poto to što oni veruju.Dali ste upoznali osobe koje nemaju želju da vas upoznaju i da budu sa vama prijatelji za početak,dali ste upoznali ljude kojima je primarni cilj njihovo učenje a ne osoba koja bi trebala da prihvati učenje? Dali ste se susrelisa osobom koja nema kapaciteta da priča sa vama i da poštuje vas i vaše mišljenje bez obzira što niste u istom klanu ? Da, nažalost puno je takvih danas, oni donose smrt umesto život sa sobom, opterećeni preko svake mere svojim dogmama i doktrinama naprosto nemaju strpljenja nimalo već žele što pre da i vas opeterete.
No biti Hrišćanin to je nešto najlepše što čoveku može da se dogodi.Ne kažem da sam uvek srećan i zadovoljan, mogu da kažem da baš u ovom trenutku živim jedno jako teško vreme, no idalje biti Hrišćanin je nešto najlepše.
Naime kada sam prvi put došao pred Boga imao sam na sebi jedne svoje pantalone, ostatak garderobe, stan u kome sam živeo i sve drugo je bilo tuđe i pozajmljeno.Bio sam zavisnik o heroinu i drugim teškim drogama, poremećenog uma, nemoralan, želje koje su se javljale u meni su bile toliko gadne da sam se boja sam sebi da ih priznam a kamoli drugima. Bio sam uništen potpuno. Mrzeo sam sve oko sebe, bio sam spreman da ubijem, bio sam u paničnom strahu sve vreme, depresiji. Bio sam mrtav a hodao sam. Takav sam stajao pred Bogom nemajući apsloutno šta da mu ponudim zauzvrat.Nisam bio sposoban ni za ikakvu mrvu religioznosti, nisam bio kadar ni najmanje obećanje da održim.I Bog me je prihvatio i dao mi nešto što primećujem da mnogi ljudi misle da imaju a nemaju. Dao mi je mogućnost da shvatim da sam grešnik, dao mi je mogućnost da se pokajem za svoje grehe , dao mi je da se rodim nanovo i da budem kršten Svetim Duhom, dao mi je jedan potpuno novi život i identitet. I ja Ga volim zbog toga, da mi više nikada ništa ne učini u životu ja ću do kraja života imati razloga da Mu zahvaljujem. Bog mi je dao život kada nisam bio u mogućnosti da učinim baš ništa za Njega, pružio mi je ruku i izvukao me napolje. Taj život koji je On meni dao je razlog zbog kojeg ja mogu da pišem ove redove, taj život koji je On meni dao je uzrok sve moje sreće, pa i kada živim teško vreme i kada ne dobijam od Boga one stvari koje bih želeo,kada prolazim kroz razočaranja postoji jedna razlika, ja sam živ i idem dalje, plačem i idem dalje.
Danas postoji čitava grupa ljudi koja pogađa šta to znači biti nanovorođen, pogađa iz razloga jer nema to iskustvo u svom životu i živi od tuđih mišljenja i tuđe vere.Oni su najgori otrov Hršćanstva jer praveći se pametni ubijaju ljude svojim izvitoperenim shvatanjima. Ali trebali bi da donosimo život ljudima, Isus je put ,istina i život. Zar ne postoji više u srcima ljudi oduševljenje Bogom, već samo njihovim učenjima, crkvama, denominacijama i ko zna čime. Imati život znači imati Boga, imati Boga znači biti oduševljen Njime. Kuda od Boga otići, kako opisati čoveku koliko je taj život koji On daje toliko dragocen i dobar pored ljudi koji svojim otrovom zasipaju baš taj život, gorčinom ubijaju sam koren tog stabla života. Bog je mnogo više od religioznog moralnog života, Bog je život i darovatelj života. Slušao sam jednu propoved zove se kako pomoći mrtvom čoveku.Super propoved i to je jedno pitanje koje bi trebalo više da zaokuplja naše umove, kako doneti život u srce čoveka.Nama je data ta vlast, ali da bi to bilo moguće moraćemo da izađemo iz našeg sela (crkve, denominacije, učenja, puta, kako god) i da zakoračimo u jedan novi svet, svet života sa Bogom iz biblije. Moramo se prvo pobrinuti da znamo da mi jesmo živi jer ako smo mi mrtvi onda neće moći slepac slepca voditi. Zašto ako nismo sigurni ne proveriti, to ništa ne košta a možemo puno da izgubimo. Mnogi ljudi misle da imaju nešto jer im je neko objasnio da oni to imaju, ali unutar u dubini duše postoji jedan nemir koji kaže:Nije sve uredu . Postarajmo se da sve dobro ispitamo. I onda tek krenimo da nosimo život. Boge jeste ljubav ja se slažem sa tim, ali Bog je onaj koji oživljava mrtve, i ako toga nema u našim životima tu ljubav možemo kao u narodnoj poslovici okačiti mačku o rep.Ako naše propovedanje proizvodi duhovne mrtvace onda nešto tu nije uredu, možemo da ih volimo kolikogod hoćemo ali ni mi ni oni od toga nemamo nikakve koristi.
Imati život Božiji je nešto predivno, taj život živi za sebe i kada vi više nemate snagu da idete dalje, on ide dalje. On učini da odjedanput iz vas u najgorem i najtežem duhovnom stanju izleti živa reč koja oslobađa ljude oko vas, oslobađa lanaca kojim su vezani, taj život postaje vaša sila za pobedu u svakoj situaciji.Religioznost to ne može, sedenje u klupi bilo koje zajednice ne može , slušanje i slaganje sa propovedima isto ne može, pa čak i pokušavanje da živite po tim propovedima isto ako nemože. To može samo originalni život Božiji koji dolazi samo na pokajane osobe, osobe koje nisu mogle dalje i tražile su iz celog srca Boga i dobile. Prisunost takvih osoba će doneti život među vas, takve osobe vas ne osuđuju zato što znaju da nisu ništa bolje , to čini pokajanje to čini život Božiji, da se osetite prijatno u njihovom okruženju.
Manimo se mrtvih stvari, uzmimo život Božiji, posle je sve drugačije.

1Co 2:3 I ja bijah među vama u slabosti, i u strahu i u velikom drktanju.

Želeo bih da se malo pozabavimo ovim stihovima čisto da pokušam da razjasnim nešto što se po meni čini kao naveća zabluda modernog Hrišćanstva. Danas postoje ljudi koji će se svojski truditi da ulepšaju evanđelje obećavajući da ako samo postaneš pravi vernik, dobićeš mir i radost i biće sve super. I to zaista divno zvuči i jo kada bi bilo istina. Postoji niz obećanja u bibliji uistinu koji govore o miru, to uopšte ne osporavam, no problem nastupa kada se strah pojavi, kada dođu problemi i pritisci i emocije počinju da nas izdaju, kada sve što smo verovali se preokrene i ne izgleda više kao istina.Kada u naše srce iznenada uđe briga,strah pa i depresija, kada gde god se okrenemo vidimo samo probleme i nevolje, pitanje dali ćemo u tom trenutku shvatiti šta je to što se događa ili ćemo pomisliti da nismo možda pravi vernici, da nam nedostaje nešto , da nemamo možda svetog Duha ili pak krštenje svetim Duhom ( ko razume o čemu se radi neka čita, ko ne razume neka samo nastavi dalje) .
Postoji čitava gomila ljudi koji će tada postaviti pitanje dali ste vi istinski nanovorođeni vernik kada se osećate tako, reći će vam da savršena ljubav izgoni svaki strah i citiraće vam bibliju, no ne dozvolite da vas prevare i ubede u tu neistinu.
Teška reč zar ne, ali bih voleo da se malo bavim tim delom biblije :
1Jn 4:16 I mi poznasmo i vjerovasmo ljubav koju Bog ima k nama. Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji. 1Jn 4:17 Tijem se ljubav u nama savršuje da imamo slobodu na dan sudni; jer kao što je on i mi smo na svijetu ovom. 1Jn 4:18 U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savršen u ljubavi.
Ako pročitamo ceo odeljak shvatićemo da on govori o jednoj specifičnoj vrsti straha, to je strah od smrti i suda Božijeg, i tu se nalazi smicalica neprijatelja naše duše.On pokušava citirajući vam stihove koji imaju cilj da učvrste vašu sigurnost pred Bogom u dan suda, da se ne bojite tog momenta jer znate da volite Boga i On voli vas, da ih okrene i da kaže:" Pa ti se plašiš ovih situacija u tom životu, ti znači nisi savršen, ne znam ja kako ćeš takav pred Boga." On neće doći kada se mi osećamo sigurno, naprotiv on će doći u trenutku kada smo slabi emocionalno, kada nas je predhodno zasuo različitim situacijama, naveo na nas razočarenje, postavio prepreke ispred nas toliko velike da nam se čini da nema šanse da ih pomerimo, velike planine. I tada u tom trenutku će doći i reći : "Kakav si ti to vernik, bojiš se ? Tvoja vera ne vredi ničemu, uzalud se trudiš.Ti nemaš svetog Duha zato što se plašiš, ti nisi savršen a na vrhu piramide je savršena ljubav, a ko to nema nema svetog Duha. Ti još uvek nemaš to što je potrebno." Ali ti stihovi ne znači da se nikada i ničega nećemo plašiti i da nikada nećemo imati strah, već znače da onaj koji ima savršenu ljubav se ne boji susreta sa Bogom, ako pažljivo pročitamo uvidećemo to.
Njegov cilj i namera je ako ikako može da nas prevari da ne vidimo šta je ono što stvarno posedujemo, on je lopov i pokušaće da nam ukrade učinkovitost, da nas baci u zaleđinu, da nas ponizi, uvredi, razočara i šta god je potrebno samo da nas zaustavi i pritom ne igra fer. Pretvara se , koristi naše bližnje braću i sestre istinske vernike protiv nas, našu porodicu, citira nam bibliju,pa čak i nas same koristi zasipajući nam misli svim i svačim i optužujući nas da to nismo smeli ni da pomislimo.
Suočeni sa takvim neprijateljem 24 sata na dan mi preživljavamo unutrašnje konflikte i često se uplašimo. Što smo učinkovitij za Boga pritisak će rasti jer sotona želi da nas zaustavi, uspori i omalovaži. Nemojmo mu to dozvoliti.
On jako dobro zna ljudsku prirodu, on jako dobro zna da smo skloni da se uplašimo. Apostol Pavle kada priča o svojim putovanjima i misiji kaže :
2Co 11:26 Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu među lažnom braćom;
No znate šta mene posebno fascinira i raduje, i Bog zna isto da smo mi skloni strahu i zato 366 puta u bibliji narazličite načine kaže nemoj se plašiti.Da ne postoji razlog za to, da On ne zna da smo mi ljudi skloni tome nebi to toliko puta rekao zar ne ? Mene je dojmila jedna stvar iz pisma kada se Isus obraća Petru :
Luk 22:31 Reče pak Gospod: Simone! Simone! evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu. Luk 22:32 A ja se molih za tebe da tvoja vjera ne prestane; i ti kadgod obrativši se utvrdi braću svoju. Luk 22:33 A on mu reče: Gospode! s tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići. Luk 22:34 A on reče: kažem ti, Petre! danas neće zapjevati pijetao dok se triput ne odrečeš da me poznaješ.
Nekoliko bitnih informacija nalazimo u ovim stihovima :
1. Isus je znao da će ga Petar izdati
2. Isus je znao i da će se vratiti.
3.Isus je znao ko je krivac za to, krivac je sotona.

Dali mi mislimo da Isus ne zna kuda naš put vodi, i opet je sa nama i zna On jako dobro sve o nama , jedino što mi možemo da uradimo u trenutcima straha je da se ne bojimo Gospoda, nego da odemo kod Njega i u Njemu onda nađemo mir kada nigde mira nema.
Nemojte verovati da jedan vernik koji je savršen u ljubavi se nikada neće plašiti, to naprosto nije istina.Nemojte verovati da samo zato što ste se zabrinuli i uplašili zbog nečega da niste istinski vernik. Ne dozvolite da vas sotona na takav način vuče za nos i odvaja od Boga, oduzimajući vam učinkovitost i držeći vas u poraženom stanju.Ako vam je neko rekao da će postojati trenutak kada će Bog nešto uraditi u vama, dati vam neku čudnu i neverovatnu sposobnost kada se više nećete plašiti,brinuti nego ćete imati samo radost i mir , prevario vas je.To obećanje će biti ispunjeno tek kada počne vladavina Božijeg castva, nakon se sve stvari ispune i sotona završi zarobljen i zavezan i naposletku u ognjenom jezeru..Nigde u bibliji ne postoji niti jedan čovek koji je živeo na takav način, čak i sam Gospod Isus Hrist kaže u jednom trenutku :
Mat 26:37 I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poče tužiti.
Mat 26:38 Tada reče im Isus: žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovdje, i stražite sa mnom.
Verujte Gospodu i ta vera makar i namanja na kraju će pomeriti problem veliki kao planinu,razočarenje, emotivnu slabost, ona neće isključiti te probleme i situacije, ona će vas provesti kroz te situacije i dati vam pobedu. To je ono što nas raduje u svakoj situaciji, jer mi imamo nadu koja ne razočarava, nadu koja je zasnovana na veri u Božija obećanja i Njegovu reč.Mi nemamo samo nadu jer nada je neprijatelj vere, već nadu zasnovanu na veri.Ta nada ne razočarava.To je nada da jednog dana na kraju puta sve će biti gotovo i mi ćemo biti sa Hristom i on će obrisati svaku suzu sa našeg lica. To je ono što nas pokreće i ima silu da nas oraspoloži u bilo kakvoj situaciji, pa i kada se plašimo .
Božiji blagoslov .

Rev 6:15 I carevi zemaljski, i boljari, i bogati, i vojvode, i silni, i svaki rob, i svaki slobodnjak, sakriše se po pećinama i po kamenjacima gorskijem;I govoriše gorama i kamenju: padnite na nas, i sakrijte nas od lica onoga što sjedi na prijestolu, i od gnjeva jagnjetova.Jer dođe veliki dan gnjeva njegova, i ko može ostati?

Danas baš sam razgovarao sa jedno osobom, pričao sam o događajima koji dolaze na ovu zemlju. Strašnim sudovima koji će je pogoditi, strahotama koje će ljudi koji se u tom trenutku budu našli na njoj preživljavati. Rekao sam da kada pogledam na netu i vidim događaje koji su kao postavljanje scene za taj strašni Božiji sud, hiljade mrtvih u prirodnim katastrofama, životinje koje umiru bez nekog posebnog razloga, ratovi, mržnja, dvoličnost... Sve su to stvari koje je pismo predvidelo jako davno. Rekao sam jednu stvar koja je šokirala tu osobu, rekao sam da me to raduje. Jesam li ja morbidna osoba koja uživa u tuđim patnjama ? Dali sam ja osoba koja uživa gledajući svu tu propast ? Pa naravno da nisam, jako mi je žao ljudi koji su pogođeni nesrećama. Ali moja radost je drugačija, ja znam da dolazi jedno posebno vreme i već je tu kada će Bog uraditi nešto što nije nikada pre, delo koje je stajalo i čekalo ovaj momenat. Kao što je Izrael morao čekati da se nakupi greh Amoreja da bi mogao da zauzme obećanu zemlju, tako je i duhovni Izrael morao da čeka da se greh ovog sveta podigne do Božijih visina da bi zauzeo svoju obećanu zemlju. To je čas koji su iščekivali vernici kroz dve hiljade godina, to je dan o kojem su pričali, kojem su se nadali i danas je taj čas došao. Uslovi su se ispunili, prorošta obistinila, svršila se tajna Božija, izabrani pozvani napolje, greh se nagomilao do tačke sodomskog greha i ostao je samo jedan događaj koji svi koji su nepodeljeneog srca išli i idu za Gospodom čekaju , taj događaj je opisan u poslanici apostola Pavla Solunjanima :

1Th 4:16 Jer će sam Gospod sa zapoviješću, s glasom aranđelovijem, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije; A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
i poslanici Kornćanima :

1Co 15:51 Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomrijeti, a svi ćemo se pretvoriti,Ujedanput, u trenuću oka u pošljednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.

To je momenat koji iščekujem i to je ono čemu se radujem. I svaki zemljotres i katastrofa, svaki izveštaj o nemoralu, sve te loše vesti čine me radosnim samo zato što mi to pokazuje da sa svakim tim udarom ja sam sve bliži tom času kada ću otići da budem sa Gospodom.
Nažalost veliki broj ljudi nema takvu nadu jer nisu predali svoje živote Isusu Hristu, i boje se tog trenutka za koji svi u dubini svoje duše znaju da stiže. Biblija kaže da će ljudi drhtati od straha od nadolazećeg gneva i mi to vidimo danas, pokušavaju da skrenu svoje misli grehom, a znaju da to polako dolazi po njih, i da ma šta radili mi smo prešli tu granicu povratka, nauka to potvrđuje, nauka koja nezna za Boga izgovara biblijska proroštva, a da toga nije ni svesna.
I zbog toga će uskoro početi da nas mrze zbog toga što se radujemo Gospodnjem dolasku, jer će misliti da se mi radujemo njihovoj nesreći, ali nije to tako, mi se ne radujemo tome, ali ko će nam verovati. Postajemo svaki dan sve morbidniji u njihovim očima, i kako naša radost bude rasla rast će i njihova mržnja i ućutkivaće nas da im ne govorimo o njihovoj propasti, neće želeti da veruju u to, jer niko ne veruje u svoju propast, svi veruju da će se na kraju nekako izvući.
Ako malo razmislimo , zapitajmo se koliko ustvari verujemo da ćemo umreti jednog dana. To je sigurna stvar ljudi umiru.Ali ko o tome ozbiljno razmišlja da jedan dan će ga staviti u mrtvački sanduk, zakucaće eksere, ljudi će stajati okolo i plakati, više ih neće čuti ni videti, spustiće ga u zemlju i zatrpati, i to je kraj svim zemaljskim nastojanjima. Koliko ljudi uistinu stvarno razmišlja o tome, to je neizbežno zar ne ? I najgori ateista, naučnik bilo ko mora se sa tim složiti, ali koliko ljudi uopšte o tome razmišljaju u svom životu. Da razmišljaju imalo ozbiljno to bi im promenilo život sigurno. Da ljudi koji kažu da veruju u Boga i idu u crkve imalo razmišljaju o tome spisak priorieta bi im se izmenio, ali ne razmišljaju.
Isto tako i ljudi danas se trude da pobegnu i sakriju se od toga u neku rupu i zaliju svoju dušu svakakvim vrstama opijuma u vidu različitih vrsta greha i poroka, lažući sebe da je sve uredu a znaju da nije. Drhte pred Božijim sudom i traže gde da se sakriju i još malo više neće imati gde. To je za njih jedna tužna prespektiva samo zato jer su izabrali da veruju u laž namesto u istinu koja im se još uvek propoveda u uši, ali oni sve više zatiskuju uši i stiskaju zube i samo je pitanje momenta kada će ta mržnja stupiti u delo, i mi odosmo odavde, Bog će nas uzeti , iščupati svojom rukom iz njihovih kandži.
I mi se svemu tome radujemo .... Dali smo zbog toga bolesni i morbidni ? Za njih verovatno jesmo i biti ćemo sve više i više, pomirimo se sa tim. Naša radost će im gaziti po žulju sve više i više , i dodavaće im so na ranu sve dok jednog časa to ne postane toliko bolno da će zaboraviti da smo mi njihovi prijatelji, rođaci čak i porodica. Mrzeće nas što se radujemo sve više i više kako taj dan se bliži. Mrzeće nas jer neće shvatati kao što ni Kain nije mogao shvatiti pa je ubio svog brata, zašto ja nisam dovoljno dobar a ti jesi, šta ti misliš ko si da tako govoriš, pa ti si uobraženi ,nadmeni duhovni oholica. Neće razumeti da i za njih važi kao i za Kaina , pogledaj kako radi tvoj brat pa i ti radi tako i bićeš primljen. Ali Kain je hteo kako on hoće i bio je odbačen iz Božijeg prisustva. Njegov prkos i ponos mu je bila zamka.
Danas je jedan praznik koji venici julijanskog kalendara obeležavaju kao Božić, ja ga ne obeležavam ne zbog nekog verskog razloga, nego čisto živim u sredini gde se obeležava onaj drugi, a potičem iz sredine gde se obeležava ovaj danas. No kada bolje razmislim neka ga obeležavaju oni koji se sete Boga dva puta godišnje, meni je ionako svejedno svaki dan mi je isti, jednako Božiji.
Želim vam da provedete lepo ovaj Božićni dan, i da ga potrošite tako što ćete raditi onako kako radi brat koji poznaje Boga jer još uvek ima vremena za svakog ko iz celog srca prizove ime Gospodnje da bude spašen.
Izgleda da sam ipak malo uvrnut što na Božić pišem ovakav post, ali eto to je zato što vas volim .
Božiji blagoslov

Što ćemo dakle reći ? Što je Abraham, otac naš, našao po tijelu ? Doista, ako je Abraham po djelima opravdan, ima se čime dičiti - ali ne pred Bogom.
Ta što veli Pismo?
Povjerova Abraham Bogu i uračuna mu se u pravednost. Onomu tko radi ne računa se plaća kao milost, nego kao dug. Onomu tko ne radi, a vjeruje u Onoga koji opravdava bezbožnika, vjera se uračunava u pravednost … (Rim 4:1-5)

Razmišljao sam o životu po tijelu i onom drugom, životu po Duhu.
Mi kao kršćani trebali bi živjeti, dakako, po Duhu, (inače nećemo vidjeti Života vječnoga).

Susrećem mnogu braću i sestre, kršćane, koji ispovijedaju svoju vjeru u Isusa Krista, u Život koji im je dan po vjeri, ali između redova njihovih riječi primjećujem da (ipak) ne žive uvijek u Duhu, nego pokušavaju zadobiti (po tijelu) ono što je Isus Krist za njih već učinio : spasenje, opravdanje i posvećenje. Iako, kada čovjek to pokuša nikada, (ali baš nikada) ne uspijeva. Naravno to će posvjedočiti samo oni koji žele govoriti istinu i koji sebe i naročito druge, ne gledaju po tijelu, nego po Duhu.
Gornji stihovi iz poslanice Rimljanima (4:1-5) govore upravo o tome, o onima koji čista srca prihvaćaju spasenje Božje, zato što im drugo i ne preostaje, jer pokušali su, ali našli su da je istinito svjedočanstvo Pavlovo (Rim 7) : jadan ti sam ja čovjek, jer i kada želim činiti dobro zlo mi se nameće, pa ne činim dobro, (ono što bih htio) nego činim ono što mrzim - zlo. Apostol Pavao to je svrstao u zakon koji otkriva u svom tijelu koje je nepopravljivo griješno (Rim 7:18). Pokušavaju ći ustrajno boriti se protiv toga zakona koji vlada smrtnim tijelom uzaludno je i vodi pravo u smrt (jer to znači živjeti po tijelu), a težnja je tijela protivna Bogu : Zakonu se Božjemu ne podvrgava, a to i ne može (Rim 8:7).
Hajdemo još dalje i dublje kroz Riječ, pa recimo u Duhu Istine, da je snaga grijeha u Zakonu (I Kor 15:56), što samo potvrđuje ono što je isti taj Duh Istine rekao gore, u Rimljanima 4:4 (Onomu tko radi ne računa se plaća kao milost, nego kao dug).
Ako živimo po tom Duhu Istine, onda ne živimo više po tijelu koje traži svoje opravdanje pred Zakonom, nego kličemo (i u Rimljanima i u Korinćanima) : zakon Duha života u Kristu Isusu oslobodi me Zakona grijeha i smrti, jer ono što je bilo nemoguće Zakonu Bog je učinio u svom Sinu Isusu Kristu (Rim 8:2,3) Hvala Bogu koji nam daje pobjedu po Gospodinu našem
Isusu Kristu ! (I Kor 15:57)

Ono što se ja pitam je zašto braća i sestre još uvijek žive pod osudom Zakona (po tijelu), a ne po Duhu Života ? Zašto im je to skriveno ? Odgovor znam : zato što ne vjeruju Riječi. A znam i lijek : hranite se, pijte sa Izvora Žive Vode koja će u vama postati vodom što struji u Život vječni. Misli li netko da ovo nije toliko važna tema neka (sa strahom Gospodnjim) pročita ono što Duh Života i Istine govori u poslanici Hebrejima (10:29). Prekrši li tko Zakon Mojsijev bez milosrđa biva pogubljen na osnovu dvojice ili trojice svjedoka, zamislite koliko li će goru kaznu zavrijediti tko Sina Božjega pogazi smatrajući Njegovu krv (kojom je posvećen u Savezu) nečistom i tako Duha Milosti pogrdi ? ... tko rekne protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni na ovom svijetu ni u budućem, rekao je Isus Krist. (Matej 12:32)
Amen !

Upravo sam završio čitanje jedne knjige koja ne spada u Hrišćansku literaturu , no svi bi mi mogli nešto naučiti iz nje.Naime tu knjigu mi je preporučio moj brat u Hristu baš kada smo nešto pričali o stanju u crkvama.Knjiga se zove "Životinjska farma " od pisca Orvela i mogu reći da me je poruka te knjige porazila kao čoveka, da pojasnim.
Knjiga se bavi jednom grupom životinja koja radi na jednoj farmi, u jednom trenutku inspirisani vođeom jednom staom svinjom koja im je govorila o snu koji je sanjala u kojoj je se setio zaboravljene pesme, započinju revoluciju i proteruju čoveka sa farme. Oni postaju slobodni i srećni a u međuvremenu ta stara svinja koja ih je inspirisala umire. Naravno vodstvo preuzimaju svinje kao naslednici osobe koja ih je inspirisala i kao najpametnije među njima.Na zidu su napisali sedam načela koja će slediti kao ispravna, no nažalost osim svinja niko nije znao čitati, sem jedne kobile koja baš nije bila sigurna u sebe. E sada da ne dužim puno pročitajte knjigu pa za sebe utvrdite, svinje su vremenom postajale baš onakve kao što su i ljudi bili.Uselile su se u kuću, postepeno su menjale načela i ubeđivale mudrim govorima ostale životinje kako to nije ništa promenjeno nego su one samo zaboravile i ne razumeju o čemu se tu radi. Životinje na farmi naivne i dobre nisu želele da preispituju stavove velikog vođe koji je bio među svnjama, imali su i jednog konja koji je svojim radom inspirisao druge jer je bio jako vredan i podložan dotičnoj svinji i imao je poznatu izreku "Drug Napoleon je uvek upravu", vremenom su se svinje okružile psima i svako ko je želeo da se buni imao bi priliku da se susretne sa oštrim zubima. Iako su u početku imale dobru nameru da budu slobodne i odvojene od ljudi koje su smatrali neprijateljima, životinje ipak na kraju podpadaju pd isti jaram kao i pre samo što je taj jaram imao ime sloboda ali se niučemu nije razlikovao od predhodnog ropstva, jedino što se promenilo je to što sada bi ih mudrim rečima ubeđivali da je najbolje da svinje ipak vode celu stvar i jadne životinje su to verovale i često bivale zbunjene. Na kraju priče svinje počinju da sarađuju sa ljudima i udružuju se verujući da mogu da uče mnogo jedni od drugih i kniga se završava sa jednim jako ozbiljnim stihom, na kraju se nije znalo koja je razlika između ljudi i svinja. Polagane i postepene promene su dovele do potpunog udaljavalja od prvobitne ideje i vratili su se upravo tamo odakle su došli sa jednom zabludom, mislili su da su slobodni.
Zašto me je to kao čoveka porazilo?Shvatio sam da je to priroda ljudska koja to radi i danas u crkvama, kroz ekumenske sporazume sklapaju saveze sa onima od kojih su pobegli i pravili revoluciju kroz Luthera, imao sam priliu da gledam kako malo po malo zajednice propadaju jer slepe vođe ne mogu da vide da su zastranili i preuzeli nasebe odgovornost da su oni ti koji znaju najbolje.Gledao sam zajednice koje su u prvim i koje su u poodmaklim fazama te propasti. Svi do jednog su slepo verovali svojim vođama i bili zbunjeni njihovim postupcima ali ništa nisu preduzimali niti su mogli da shvate da se nešto promenilo i da nove stvari koje dolaze postepeno u crkvu i njihova učenja ne samo da su pogrešne, nego isisavaju život iz njih samih i pretvaraju ih u formalnu organizaciju mrtvu i nekorisnu.Jednom živa crkva malo po malo podpada pod uticaj mleka ovoga veka , mleka Laodikeje i bluda, mleka Nikolaitizma u kojem velike vođe umesto svetog Duha određuju šta je istina a šta nije. Da zlo bude veće Laodikeja slepa kakva jeste ima u sebi jednu zanimljivu karakteristiku:
Rev 3:17 Jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slijep, i go.
Ti nesrećni ljud misle da imaju nešto, no kada malo zagrebeš ispod površine ustanoviš da tu nema života i da neprekidno govore o tome kao je nekada bilo probuđenje i kako je se tada Bog proslavljao na jedan fantastičan način među njima, ali sada sami su svesni toga više nema ni traga i umesto da lepo priznaju da nešto nije uredu i da traže razlog smišljau izgovore za sebe i svoju jadnu i mrtvu crkvu i začinju se nove doktrine i svi ih radosno dočekuju jer te doktrine ako ništa lepo objašnjavaju da uprkos njihovom jadnom stanju oni su idalje pravi vernici.
Jednom davno sam shvatio jednu stvar, ljudi vole da ih lažeš pre nego da im kažeš grubu istinu.Laž je slađa i učiniće da se osećaju sigurno dok istina budi i uznemiruje ljude a oni žele biti u miru i da im bude lepo.To je jednostavno deo ljudske pale prirode i mi od toga ne možemo pobeći, ali mir po cenu istine je mir koji vodi u propast.Mnogi danas nikako ne mogu da prihavte jednog čoveka koji je tako lepo objasnio ovu situaciju u kojoj se nalazi crkva, na jedan način Orvelova farma govori o tome u svetskom sistemu a on je govorio o tome u crkvenom sistemu.Taj čovek se zove Wilijam Branham.Nemojte odmah ostaviti tekst i prestati da ga čitate samo zato što sam pomenuo to ime, nemojte ovo je jako važno i za ljude koji su deo crkve poruke i one koji nisu.Ovo nije nova doktrina, ovo je nešto što vam se odigrava pred očima i vi to vidite, ali odbijate da verujete da to može da pogodi i vašu ljubljenu zajednicu, poslednje je vreme niko neće toga biti pošteđen, molim vas ostanite do kraja sa ovim što pišem.Naime brat Branham je rekao:

"Ovaj krug probuđenja i smrti nije nikada zatajio. Sve što treba učiniti je setiti se ovog zadnjeg Božijeg pokreta u Duhu kada su se muškarci i žene oblačili kao Hrišćani, išli u crkvu, i molili se celu noć, zauzimali ćoškove ulica i nisu bili osramoćeni radi manifestacije Duha. Oni su napustili njihove stare mrtve crkve i proslavljali u kućama ili starim zgradama. Oni su imali realnost. Ali nije proteklo puno vremena kada su počeli dobijati novac da bi gradili nove fine crkve. Oni su postavili horove umesto da su pevali Bogu sami od sebe. Zatim su nametnuli službenu odeću za one u horu. Oni su organizovali pokret i prihvatili ljudsko vodstvo. Ubrzo su počeli čitati nepodesne knjige. Spustili su ograde i jarci su upali među njih i preuzeli celu stvar. Povici oduševljenja su iščezli. Sloboda Duha je iščezla. O, a oni su nastavili sa formom; vatra je umrla, a tama pepela je sve što je od toga ostalo.
Pre nekoliko trenutaka, rekao sam da je Jovan imao razumevanje ljubavi Božije. Taj veliki apostol ljubavi je sigurno video to kada je crkva počela da gubi prvu Božiju ljubav. U I Jovanovoj 5:3, on kaže, “Jer u ovome se sastoji ljubav prema Bogu, da vršimo Njegove zapovesti (Njegovu Reč).” Samo jedno malo odstupanje od Reči je bio korak dalje od Hrista. Ljudi kažu da ljube Boga, jer idu u crkvu, oni čak kliču i raduju se i pevaju i imaju izražene emocije. Ali kada sve to prestane, pogledajte i vidite da li su oni u REČI, hodajući u Njoj, i živeći po Njoj? Ako oni prolaze kroz sve ostalo, a ne hodaju po toj Reči, oni mogu reći da ljube Boga, ali njihovi životi pričaju drugu priču. Pitam se nije li Jovan pre svoje smrti video puno toga; ljudi koji govore da ljube Boga ali se ne pokoravaju Njegovoj Reči. O, Crkvo Efeška, nešto se događa sa tobom. Neko nastoji ili dodati toj Reči ili oduzeti od nje. No oni to čine toliko suptilno da vi to ne možete primetiti. Ovi nisu napravili tako širok pokret da bi ga otvoreno mogli videti. To je pod pokrivačem, i oni to šire metodom ljudskog rasuđivanja i razumevanja i to će nadvladati ukoliko se ne oduprete tome. Vratite se Pentakostu dok ne bude suviše kasno!
Ali kao i obično ljudi se ne obaziru na Božija upozorenje."
Čitajući ove reči i "Životinjsu farmu" , posmatram šta se dešava oko mene ,slušam priče i nemogu da kažem Amen tako je i bratu Branhamu i Orvelu. I jedan idrugi su izrazličitih pozicija opisali zabludu o nezabludivosti vođa crkvi, i jedan i drugi su jasno opisali kao se prvi pokreti koji si imali prave istine, izumiru i vraćaju se nazad prema onom starom dobrom modelu:
"Drug Napoleon je uvek upravu i pastor, sveštenik ili pop najbolje znaju.
Želim da vas motivišem da pročitate tu knjigu ako još uvek niste, ne želim da govorim protiv vaše , moje ili bilo čije crkve želim da vam pomognem ako nekako mogu da vidite šta je to što se dešava , da ne budete prevareni od onoga koji je naš istinski neprijatelj, sotone. On je taj koji seje te doktrine,zavodi vodeće ljude da idu putem koji nije doba jer zna ako ima crkvu koja slepo veruje vođi i ne preispituje njegove postupke kroz reč, da treba da dobije samo njega. Vođu crkve koja ga ne preispituje dobije za čas , jer on pomisli da je napjpametniji ponos i oholost ga dohvate, podmetne mu loše savetnike jednako samodovoljne kao i on i pad je neminovan. Budimo mudri ,vreme je zlo.
Jednom će vam samo objasniti da oni iz kojih ste izašli sada i nisu tako loši, preuzeće modele njihovog uprvaljanja,više vas niko ništa neće pitati a imaćete utisak da vas se kao nešto pita, i odjednom ćete sedeti za istim stolom i piti iz iste čaše bluda kao i oni, a neće toga ni biti svesni, i tada će biti kasno zaspaćete Laodikejskom smrću, finom i toplom i bez uznemiravanja dok se jednog dana ne probudite pre sudom belog trona , i kažete pa ovo nije trebalo biti tako, zar nisam imao istinu.No davno izrečene reči proroka Jeremije i danas vrede :
Jer 8:8 Kako govorite: mudri smo, i zakon je Gospodnji u nas? Doista, gle, laž učini lažljiva pisaljka književnička. :9 Mudarci se osramotiše, uplašiše se i uhvatiše se; eto, odbaciše riječ Gospodnju, pa kaka im je mudrost? 10 Zato ću dati žene njihove drugima, njive njihove onima koji će ih naslijediti, jer od maloga do velikoga svi se dadoše na lakomstvo, i proroci i sveštenici, svi su varalice. :11 Jer liječe rane kćeri naroda mojega ovlaš govoreći: mir, mir; a mira nema.
Još u Izaelu je ta zabluda bila uzrok njihove propasti, mislili su da imaju istinu no nisu bili svesni da je izvor iz kojeg su pili pre, sada se zaprljao i više nije ispravan.
Ne varajte se Bog se ne menja , Njegova reč se ne menja, ne postoji nikakvo novo otkrivenje koje sme biti u suprotnosti sa Božijom rečju koju propoveda biblija.
Ispitujte , proveravajte tražite lice Božije.Ovaj tekst ne služi da bi nekog obratio ili preobratio, nego služi da samo onima koji su možda zbunjeni objasni o čemu se tu ustvari radi, da ne sede više i ne pitaju se dali možda sa njima nije nešto uredu kada se usuđuju da sumnjaju u svog velikog vođu ili u učenje crkve ili denominacije.Bog nam je dao jedan dar u ovom najgorem prevarljivom dobu, dao nam je da svi budemo pismeni i dao nam je reč da možemo da je čitamo i verujemo u nju, nemojmo ostaviti taj dar van upotrebe, on nam je dat da nebi upadali u zablude, čitajmo naše biblije i verujmo ono što piše u njima i sa tim onda upoređujmo ono što ljud govore, to je najbolje.
Još jednu zanimljivu stvar Orvel pominje u svojoj knjizi, pominje životinje koje su se rodile u toj promenjenoj farmi i životinje koje su došle nakon promena, i jedne i druge ni ne znaju šta je to bilo i kakva je bila prvobitna ideja, ali su i oni zadovoljni "slobodom " koju imaju. Tako tužno mnogi ljudi nikada neće ni upoznati istinu jer su odmah dobili nešto što je izmenjeno od ljudi.ČITAJTE VAŠE BIBLIJE I VERJUTE DA JE ONO ŠTO GOVORI ISTINA, molim vas uradite tako....
Bog vas blagoslovio.
by amos

amos wrote:... Tako tužno mnogi ljudi nikada neće ni upoznati istinu jer su odmah dobili nešto što je izmenjeno od ljudi.ČITAJTE VAŠE BIBLIJE I VERJUTE DA JE ONO ŠTO GOVORI ISTINA, molim vas uradite tako....
Bog vas blagoslovio.
by amos

Životno, Amen ...

Exo 14:19 I podiže se anđeo Gospodnji, koji iđaše pred vojskom Izrailjskom, i otide im za leđa; i podiže se stup od oblaka ispred njih, i stade im za leđa. 20 i došav među vojsku Misirsku i vojsku Izrailjsku bješe onijem oblak mračan a ovijem svijetljaše po noći, te ne pristupiše jedni drugima cijelu noć.

Koliko puta sam samo razmišljao o ljudima koji naučavaju Božiju reč a da nemaju ličnog iskstva u tome što pričaju, to onda zvuči prazno i bez života. No ovi stihovi koje sam citirao govore o jednoj svima životnoj priči.Govore o momentu kada se nalazimo u škripcu ili da kažem poziciji kada ne možemo ni napred ni nazad. Ali malo da pričamo o tome.
Noć je, Izrael je pritisnut neprijateljem koji ima nameru da ga uništi.Mogu zamisliti kako im je bilo.Jeste sve to lepo što taj vatreni stub stoji i brani nas, ali dokle će to trajati.Kuda ćemo dalje , mi ne vidimo apsolutno izlaz izove situacije.Svi su spremni da osude Izraelce zbog maloverja u toj situaciji no ako malo se dublje zapitamo može li se to nama isto dogoditi.
Koliko puta nam se dešava da zapadnemo u bezizlaznu situaciju.Stvari ne stoje dobro, perspektive da će biti bolje nema ili makar mi ne možemo da vidimo način na koji bi se mogli izvući.Saterani smo u ćošak , strah nas iako se još nije desilo ništa loše ali znamo da ovakvo stanje ne može dugo da potraje.Vera nam zakazuje i nemamo više nikakve nade da se išta može promeniti, sve reči su rečene, sve što je moglo da se uradi uradilo se i sat kucka polako u prostoriji i vreme postaje samo po sebi pritisak.Nemamo kuda više, sada je gotovo ovaj put se nećemo izvući, sada stvarno nema šanse.
Mogu da priznam da ovakvih situacijau životu sam ima koliko god hoćeš i svaki put nije ništa lakše, čak šta više baš sada živim nešto što ne pokazuje nikakve objektivne šanse da će uspeti.Ali nešto u meni se probudilo i reklo je :Amen Gospode ti ćeš procepiti prolaz tamo gde izgleda najnemogućnije, ti si procepio crveno more pa i tu prepreku u mom životu ćeš slomiti, ti ćeš se proslaviti u ovoj situaciji i pokazati da si ti Gospod isti juče,danas i zauvek.I da đavo dođe i kaže mi neće to moći , ja mu kažem moći će, i što god se čini neverovatnijim ja ću baš zbog toga još više verovati da može, jer sve je moguće onom koji veruje.Ma kakva da je situacija, ma koliko bilo stvari koje ne govore u prilog ja ću da stanem na reč i da čekam da se more rascepi, jer Gospod želi da proslavi svoje ime i proslvaiće ga.Ne zbog mene , ne zbog tebe već zbog sebe samog će Bog to uraditi jer On svoje slave neda nikome, i niko Njega ne može nazivati lažcem.
Zato ma kakva da je situacija, ma šta da se dešavalo Bog je uvek bio veran i izvodio je vodu iz stene, davao manu sa neba činio mnoge stvari onima koji su Njegovi, pa i sada će u ovoj situaciji.
I zato ako ću negde očekivati rešenje , to će biti tamo gde izgleda da nije moguće, more će se rascepiti i ja ću proći.
Ma koliko da je noć mračna, ma koliko izgledalo da više nemam kuda,ma koliko izgledalo da su neke stvari koje volim i želim izgubljene, ja kažem jači je Onaj koji je u meni i ja ću pobediti zbog Onoga kojije moćni pobednik.Stub će stajati koliko god je potrebno da ja mogu da odem bezbedno, more će se rascepiti i ja ću proći, i ma šta sotona pokušavao da mi servira ja to neću jesti , nego ću verovati Gospodu uprkos svim okolnostima.
To je istina, Bog je veran, nema razloga za strah i brigu Bog će nam dati ono što je želja našeg srca, ali nekada je potrebno samo da smo u škripcu idalje verni. Samo hrabro svaka oluja mora na kraju da prođe, važno je da nam nakon oluje kuća ostane čitava, ali oluja će proći i ma kako izgledalo nerešivo rešenje će biti na kraju toliko jednostavno da ćemo se zapitati :
Što smo se uopšte i brinuli. More se procepilo i mi prošli po suvom.
Božiji blagoslov.

Ako ne verujete u to da čovek , sin Božiji može biti tužan i žalostan ova beleška nije za vas.Prekinite odmah čitanje, sklonite se i nemojte uzalud gubiti svoje vreme da čitate ove reči.Neka se vaša samo prevara održi i budite uvereni u svoju istinu. Čujete li me !!! Prekinite sa čitanjem odmah!!


2Co 1:3 Blagosloven Bog i otac Gospoda našega Isusa Hrista, otac milosti i Bog svake utjehe,

4 Koji nas utješava u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utješiti one koji su u svakoj nevolji utjehom kojom nas same Bog utješava.


Ponekad nam se dešava da na nas dođu teške situacije, loše stvari nikada ne prestaju da dolaze u naše živote. Vesti samo loše, situacija sve gora i gora, izgleda kao da nema nade. I naravno svako od nas počne tako što kaže ja verujem Gospodu, i držaću se. To me podsetilo na jednu priču kada sam bio mlađi. Moj tata je rešio da mi da batine za neku glupost koju sam napravio. I sada moj tata nije često bio kući i nije me često tukao, ali kada bi to uradio zapamtio bih dobro.Naime imao je praksu da me istuče kao da sam odrastao čovek.Međutim taj dan je uzeo varljaču, i stavio me između nogu tako da nisam mogao da mrdnem. I onda je počeo da me udara.Ja sam sebi obećao da ću biti hrabar i da neću plakati, međutim kako su se udarci nizali ja sam shvatio da on neće tako lako prestati i da moram da preduzmem nešto. I tako sam popustio pod pritiskom i počeo tolko da zapomažem da su komšije došle i zaustavile tatu, misleći da će me ubiti.

Taj moj kvalitet se i sada ispoljava, kada počnu da se nižu te stvari ja sam u početku jak i kažem ja verujem Gospodu i neću se pokolebati, međutim kako stanje se nastavlja i nastavlja počinjem da tonem i na kraju počnem da se preispitujem do detalja gde sam to pogrešio, pa onda počnem da zapomažem ka mom nebeskom Ocu da mi pomogne. Istina je da ja nisam ni puno sposoban ni puno hrabar čovek, moj život je niz neuspeha u svim mogućim aspektima. Ali kada počnem da vičem ka mom nebeskom Ocu stvari počinju da se menjaju i On donese nekada takve pobede da se ljudi oko mene počnu diviti mojoj snazi i karakteru, ali nije to tako u suštini ja sam jedan slabić koji ima moćnog Oca koji me podržava u svim mojim poduhvatima.Ne znam koliko znate ljudi da se oslobodilo od heroina, ja sam jedan od njih.Ljudi koji su bili samnom u toj komuni gde sam se lečio mogu da posvedoče koliko sam ja bio izgubljen slučaj.Nisam mogao od strahova da živim, ako bi neko povikao na mene ja bih skočio od zemlje.Bio sam konstantno u depresiji i mučen različitim izopačenostima i zavisnostima, spreman pre da slažem nego da kažem istinu, bojao sam se i sopstvene senke.I nisam se puno promenio, ali sa mojim nebeskim Ocem sam uspeo da se suprostavim sotoni i da pobedim, sa Njim sam uspeo da kažem istinu kada su se mnogi mnogo hrabriji od mene uplašili, sa Njim sam uspeo da se suprostavim ovome životu od kojeg mi se tresu noge. Sa njim sam uspeo da kažem neke stvari iskreno i direktno u lice ljudima od kojih mi je zavisila budućnost i sreća, i da svesno zakoračim u probleme. A ja sam samo jedan slab čovek, da sam bio jak ne bih bio narkoman, jaki ljudi se ne drogiraju samo slabi i nestabilni. Moj život je niz neprestanih tragedija i nesrećnih ishoda, nekada padnem u tako duboku rupu da se pitam dali ću ikada iz nje izaći, nekada mi se čini da je sa mojim životom završeno, doživljavao sam da mi stavljaju pištolj u usta, da pucaju na mene, preživeo sam bombardovanje zgrade pored koje sam spavao, preživeo sam rat na Kosovu, više sabraćajnih nesreća, na mene su pucali i Srbi i Šiptari na Kosovu, hapšen od policije, varan od prijatelja i lažne braće, doživeo sam nervni slom da sam mucao skoro godinu dana. Zašto vam ovo pišem sve, ne da bih se hvalio, ja sam samo jedan običan slab čovek, često depresivan , usamljen, prevaren, neuspešan u mnogim stvarima do sada, kada pomislim na ovaj život i njegove odgovornosti zatresu mi se pantalone, ali onda se setim ko je mene proveo kroz sve te stvari i sačuvao me i od mene samog i od drugih. Najveći moj neprijatelj sam ja sebi, niko nije sposoban da me upropasti kao ja sam, ali moj Gospod , On me svaki put iz prašine podigne, očisti me i moji neprijatelji koji su se smejali i podsmevali samo čas ranije, pretvorno mi se smeše i kao drago im je a u suštini škrguću zubima.To je moj Gospod koji dopušta da mi se dešavaju svakakve situacije da bi me vaspitao. Dali ljudi zaboravljaju te biblijske stihove :

Heb 12:5 I zaboraviste utjehu koju vam govori, kao sinovima: sine moj! ne puštaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te on pokara;6 Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; a bije svakoga sina kojega prima.:7 Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kojega otac ne kara?:8 Ako li ste bez karanja, u kojemu svi dijel dobiše, daklem ste kopilad, a ne sinovi.


Svakako ko to ne doživljava i ko kaže da nema disciplinovanja u svom životu samo pokazuje ko je i gde mu je mesto, samo je kopile, nije sin Božiji.Dali sinovi i kćeri Božije mogu da budu žalosni, apsolutno, reč Božija kaže da :

Heb 12:11 Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego žalost; ali poslije daće miran rod pravde onima koji su naučeni njime.


Svako ko prolazi kroz disciplinovanje je žalostan.Ali neko će reći meni nikada nie potrebno disciplinovanje, reći ću mu licemeru zašto lažeš na istinu, ako nisi disciplinovan samo pokazuješ ko si, nema nijednoga savršenoga sem Boga svi moramo biti karani i disciplinovani ako smo sinovi i kćeri Božije.

Zato brate , sestro ne gubi snagu u vremenu discipline, žalost je dobra.Mudri Solomon kaže da kada je lice žalosno srce postaje bolje. Gospod je mogao mene da provede i održi u vremenu testiranja i padova, u vremenu doline sene, mene ovako slabog i ne baš mnogo sposobnog za ovaj život, moći će i tebe.

Svaki momenti u kojima nam je teško Bog je sa nama i hoće da nas dovede do pobede, i pobedićemo svaki put. Neka se ne nađe niko ko bi vam mogao reći da nećete pobediti.Sinovi i kćeri Božije su predodređeni za pobedu, samo ostanite čvrsti. Kukajte, plačite, molite, postite, žalite se ali ne puštajte Gospodnje haljine, uhvatite se za noge ako ne možete da se ispravite da se uhvatite za ruke, ako ne možete da hodate puzite, ali ne odustajte pobeda je zagantovana. Doćiće dan kada će Gospod uzvisiti sve one koji su poniženi, kada će podići sve one koji su se uzdali u Njega bez obzira na okolnosti. I kada vaše sunce zasja u punom svetlu oni koji su se smejali će se pretvarati i laskati vam jer će se bojati, ali će moći samo da škrguću zubima od muke.


Isa 60:1 Ustani, svijetli se, jer dođe svjetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te.:2 Jer, gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode; a tebe će obasjati Gospod i slava njegova pokazaće se nad tobom.3 I narodi će doći k vidjelu tvojemu i ka svjetlosti koja će te obasjati.4 Podigni oči svoje unaokolo, i vidi: svi se skupljaju i idu k tebi, sinovi će tvoji iz daleka doći i kćeri tvoje nosiće se u naručju.5 Tada ćeš vidjeti, i obradovaćeš se, i srce će ti se udiviti i raširiti, jer će se k tebi okrenuti mnoštvo morsko i sila naroda doći će k tebi.


Neka vas Gospod blagoslovi .

Hteo bih da se bavim jednom problematikom, i možda se neće svi složiti samnom i ne moraju jer neću iznositi neku doktrinu koja ima za cilj da bilo koga odvede u kraljevstvo nebesko ili da ako ne prihvati desiće mu se nešto loše.Ne, ovo nije cilj ovog teksta jednostavno želim da pokušam da pomognem da živite sa sobom i ako sam u mogućnosti da pomognem da bolje razumemo zajedno sebe u onim fatalnim trenutcima kada radimo stvari vođeni nečim jačim od naše volje ili želje ili možda trenutnih osećaja.

No da počnem dali vam se dešava ikada da kažet:"e znam da me ta osoba samo iskorišćava ali ne mogu si pomoći , moram joj dati kada traži od mene, znam da me samo izrabljuje ali kada me poziva da pomognem ja to moram, ne mogu da odbijem to je jače od mene".Verujem da je to momenat kada u nama počinje delovati jedna sila jača od nas, Božanska iskra koja daje bez obzira na to što zna da je to uzalud.

Evo da ispričam moje iskustvo, verujem da će nekima posmatrajući moje upise zadnjih dana ovo izgledati malo čudno, ali ja sam u isti vreme inajdepresivniji čovek kojeg poznajem i osoba koja se stalno nešto smeje i zasmejava druge.Kako ja nemam objašnjenje za to, ali nekako kada se nađem u društvu iz mene to počinje da izlazi bez obzira na to koliko sam žalostan, koliko mi nije nidočega ja se smejem i zasmejavam druge.Nešto se probudi i počne raditi svoje. I sada to nekada ume biti prijatno jjer svako od nas (a naročito ja) voli biti u centru pažnje, i sada godi kada se ljudi smeju tvojim šalama, kada te smatraju za nekog sa kime je lepo provoditi vreme i budeš prihvaćen. Ali znate ja imam 30 godina i nisam više dete da su to jedine stvari koje me interesuju, postoji tu niz ozbiljnih stvari koje ne uključuju smeh i ja ih ozbiljno shvatam i želim učestovati u njima, no teško me je shvatiti ozbiljno jer taj dar se ispoljava tako da se ljudima činim neozbiljan. Kako da objasnim ljudima da ja ozbiljno shvatam život kada taj dari iskače i radi svoj posao nevezano od mene.I uzeo sam par puta tu problematiku ozbiljno i rešio da ću od sada da budem ozbiljan kao i svi drugi pa će onda možda početi da uviđaju da sam i ja ozbiljan, i gušio sam to i osećao se jako loše, i ne samo ja već i ljudi oko mene jer nisam više bio ono što jesam i ono što sam postao bivalo je zamorno za druge i šta ću pustio sam tom daru na volju i ljudima je zabavno, i tako neko mora imati na kraljevskom dvoru ulogu dvorske budale pa su mene zaposlili da budem to.Vređa nekad to ali to niti sam tražio niti želeo, ali kada dođe vreme za smeh i kada se ja nađem u svom elemntu ume to biti prijatno iako sam zbog toga izgubio neke meni vredne stvari i osobe, neke mogućnosti i prilike su nestale.Često ne dobijam časti i smatraju me neozbiljnim.To je moje iskustvo, nekad se mogu smejati i kada mi nije do smeha, nekada mogu zabavljati ljude iako mi nimalo nije do zabave, to je jedna od stvari koje ne razumem kako, ali to je tako.

Opet sa druge strane postoje ljudi u koje je Bog stavio iskru da pomažu i rade za druge. Joj kako je tek njima, nimalo im se ne radi, došli su umorni sa posla i neko ih pozove da nešto rade i taj dar se pokrene i oni na zaprepašćenje svoje okoline kažu važi evo stižem.Uh mnogi ih smatraju budalama zbog toga ne shvatajući da se podsmevaju Božijem daru u njima. Oni ne mogu drugačije taj dar uradi svoje i oni jednostavno sebi kažu šta ti sad ovo sve treba, ali ipak odu da urade. To je dar služenja i često ovaj pokvareni svet taj dar zloupotrebljava i izrabljuje te ljude, i čak ljdui koji su im bliski to ne mogu da razumeju i smatraju ih ne mudrima, ali to je Božanska iskra koja im je dana i oni ne mogu protiv nje, to je sila u njima koja ih vodi kroz to sve.

Postoje opet ljudi u koje je Bog stavio dar novca, ako im tražiš novac a oni ga imaju daće ga svakako, nemogu reći ne.Iako čak i oskudno žive , i nemaju ni za sebe ispružiće svoju ruku i daće. U njima je borba, dali ći imati za sutra, bračni drug ih gleda popreko i misli u sebi svašta, on to oseća i pritisak je veliki.Ali dar je jači Božanska iskra koja kaže ako ti neko traži daj pobeđuje.I ta osoba siromašna, svi joj se smeju zbog ne mudrosti i misle kako su veliki mudraci i vešti upravitelji a zaboravljau da je dan dan će morati da stanu ispred Boga i da odgovaraju zbog toga što su se ismejavali Božijoj iskri.

Možda vi koji čitate ove moje reči imate neki od ovih teških darova Božijih, radujte se jer Gospod je rekao da je ovom svetu ludost ono što je iskra Božija , radujte se jer ma kako to bilo nekad ponižavajuće u vama živi reč Božija i deluje.Možda je Bog stavio u vas neku drugu iskru da plačete i tešite ojađene a vas niko nema da uteši, ili pak da možete da saslušate i razumete svakog i da date savet a vas niko ne može da razume. Možda vam se to čini teškim i jeste.Ko je rekao da darovi Božiji služe da se nosioc koristi sa njima i uživa u njima, ne oni su dati da služiš sa njima. Ne brini neka semju koji se smeju, neka te smatraju budalom, ali budi ono što jesi pusti da Božanska iskra izlazi iz tebe.Danas su ljudi postali toliko licemerni da više ni ne znaju ko su oni, toliko se pretvaraju da im svaka iskrenost i želja da služiš ispada smešna i naivna.Pa naravno oni nisu naivni, oni znaju da se bez griže savesti zavale u krevet kada znaju da bratu ili sestri treba pomoć da sačuvaju novac za crne dane dok neki ljudi pored njih gladuju i nemaju šta da obuku, znaju s punom ozbiljnošću da odglume svoju ulogu odraslih.Naravno da su oni mudri i pametni, pa deca ovog veka su mudrija za stvari ovog sveta od sinova i kćeri Božijih, uvek će se bolje snaći, nametnuti,pobediti, zaobići istinu, pretvarati se, naći opravdanje za sebe i podsmevati se božijim darovima i ljudima koje je Gospod stavio u njihove živote da im nesebično posluže sa iskrom Božijeg života.

Nemoj da ti bude teško zbog toga govorim sebi, a govorim i tebi jer znam da ako imaš tu iskru u sebi da si sam ili sama i da te niko ne razume da to nisi ti, već nešto veće i bolje od bilo čega što možeš uraditi svojim snagama. I zato ja ću se uvek u društvu smejati i zasmejavati, ti ćeš možda raditi i kada ti nije do posla ili čak dati poslednji dinar iz kuće da pomogneš nekome ko to nimalo ne zaslužuje. I bićemo neozbiljni,glupavi i naivni baš kao ovce što bi se reklo.....

Ipak postoje neke reči u bibliji koje ljudi svesno zaobilaze jer traže da žrtvuju svoju udobnost, pa će naći duhovan izgovor koji će zvučati mudro i ozbiljno , ali na kraju biće izmeren i nađen laki



Božiji blagoslov

amos wrote:... Evo da ispričam moje iskustvo, verujem da će nekima posmatrajući moje upise zadnjih dana ovo izgledati malo čudno, ali ja sam u isti vreme inajdepresivniji čovek kojeg poznajem i osoba koja se stalno nešto smeje i zasmejava druge.Kako ja nemam objašnjenje za to, ali nekako kada se nađem u društvu iz mene to počinje da izlazi bez obzira na to koliko sam žalostan, koliko mi nije nidočega ja se smejem i zasmejavam druge.Nešto se probudi i počne raditi svoje ...

A da to nije Onaj koji živi u tebi ? Mi smo nova stvorenja, novo je nastalo i razvija se i dalje. Jesi siguran da samo zasmijavaš druge ? Možda je taj smijeh namijenjen i tebi, služi tebi u situacijama koje opisuješ ? Događalo mi se da sam svjedočio drugima, a onda sam odjednom shvatio da je ono što govorim upućeno i meni.
Hvala ti brate Amose, na tvojoj iskrenosti koja te čini vjerodostojnim, uvijek je blagoslov pročitati tvoja razmišljanja, iako, možda tebi to ne izgleda tako.