Prispodoba o Sijaču

"Objasniti" prispodobu nekome tko je ne čuje, pa ne razumije ? Bili to značilo spasiti njegov život ? I jeli uopće moguće objasniti nekome tko ne čuje, pa ne razumije ? U svakom slučaju ideja o temi "prispodobe" je dobra, pa je možemo iskoristiti (i na način) da razmatramo svaku prispodobu posebno, bilo da je (znamo, pa) želimo drugima prenijeti, bilo da (je ne znamo, a) želimo doznati njeno tumačenje.
Evo prve prispodobe :

Gle, iziđe sijač sijati. I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje. A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se. Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga. Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk. Tko ima uši, neka čuje ! (Mat 13:4-9)

Ja mislim da je ipak do predodređenja,al nam je dužnost otvorit oči,uši onima koji ih imaju,za Boga...
Koji nemaju - trajno su bolesni,i oni otvoreno odbacuju i Boga i Reč.
Zanimljivo nam može bit jedino koji su ti od Boga...
Naše je da sijemo,bilo po zemlji plodnoj,il po cesti uzalud

Čovjek & Riječ wrote:
Gle, iziđe sijač sijati. I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje. A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se. Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga. Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk. Tko ima uši, neka čuje ! (Mat 13:4-9)

Verujem da je najbolje krenuti na takav način da pustimo da sam Gospod Isus objasni tu parabolu, ista glava samo od:
18 Vi, dakle, poslušajte prispodobu o sijaču.19 Svakomu koji sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te otima što mu je u srcu posijano. To je onaj uz put zasijan. 20 A zasijani na tlo kamenito - to je onaj koji čuje Riječ i odmah je s radošću prima, 21 ali nema u sebi korijena, nego je nestalan: kad zbog Riječi nastane nevolja ili progonstvo, odmah se pokoleba. 22 Zasijani u trnje - to je onaj koji sluša Riječ, ali briga vremenita i zavodljivost bogatstva uguše Riječ, te ona ostane bez ploda. 23 Zasijani na dobru zemlju - to je onaj koji Riječ sluša i razumije, pa onda, dakako, urodi i daje: jedan stostruko, jedan šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko.

Sada mogu reći kako sam doživeo ovu parabolu, verujem da seme reči ima u sebi kapacitet da donese duhovan plod.Znači seme samo po sebi kada ga sadimo ima sve što je potrebno da kada izraste da određeni plod.Recimo seme lubenice ono u sebi ima kapacitet i sve potrebno da na kraju proizvede lubenicu.I gde god da ga staviš ono će proizvesti plod lubenice.Tako verujem i da je sa rečju Božijom , ona u sebi ima kapacitet da uvek da duhovan plod koji reč kaže da ima.Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga i ona po svojoj vrsti donosi.Tako reč Božija donosi po svojoj vrsti plod reči Božije. Ali imamo i različite tipove zemljišta, ako je neko zemljište loše onda seme ma kako dobro bilo mi ćemo doduše dobiti taj rod, ali on neće biti traženog kvaliteta ili neće ni dati rod.Tako verujem da su tipovi zemljišta ustvari tipovi ljudi, od onih tvrdih do kojih ništa ne može da dođe, do onih koji su otvoenog srca spremni da prime celu Božiju reč. Verujem da kvalitet zemljišta je nešto što sam čovek nosi odgovornost jer sam po sebi je takav i želi biti takav, ili je pak kao zemljište obraslo korovom nije se pobrinuo da raskrči sve te stvari koje bi trebao da bi reč mogla u punini da donese rod. Verujem sa druge strane da istinski originalni vernici postaju samo ako je seme prave vrste i ako je zemlja dobrog kvaliteta. Sve drugo ne vredi ničemu i kao što u poslanici Hebrejima 6 glavi čitamo:
7 Jer zemlja koja se napije kiše što na nju često pada i rađa raslinjem korisnim onima za koje se i obrađuje, prima blagoslov od Boga;8 ona pak koja donosi trnje i drač, odbačena je, blizu prokletstvu a svršetak joj je: U oganj!

I gde god da ga staviš ono će proizvesti plod lubenice.

...a neće ,npr na cesti .

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga

Reč je svaka prava,pravome čoveku.
Ako govorimo direkt o lubenici - govorimo o predodređenju ,opet...da lubenica ostaje lubenica,ako je u korovu,još se da okopat...a ako je loše zemljište,da se presadit i spasit,zalit
A kad kažeš kriva Reč pravom zemljištu,to mi više dođe da želiš posadit lubenicu,sijajući npr tikvice ...
Reč je reč - seme ,a zemljište je čovek,il NEčovek
Al cesta je cesta , i tu neće rasti !
Cesta je nevernik,i ja rađe tako gledam na tu prispodobu .

alona.blue wrote:

I gde god da ga staviš ono će proizvesti plod lubenice.

...a neće ,npr na cesti .

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga

Reč je svaka prava,pravome čoveku.
Ako govorimo direkt o lubenici - govorimo o predodređenju ,opet...da lubenica ostaje lubenica,ako je u korovu,još se da okopat...a ako je loše zemljište,da se presadit i spasit,zalit
A kad kažeš kriva Reč pravom zemljištu,to mi više dođe da želiš posadit lubenicu,sijajući npr tikvice ...
Reč je reč - seme ,a zemljište je čovek,il NEčovek
Al cesta je cesta , i tu neće rasti !
Cesta je nevernik,i ja rađe tako gledam na tu prispodobu .

E , hajde pročitaj šta sam napisao pa onda komentariši. Ovako nema smisla.

Sorry
ne razumem,a čitala sam svaku reč

alona.blue wrote:

amos wrote:I gde god da ga staviš ono će proizvesti plod lubenice.

...a neće ,npr na cesti .

Evo recimo ova opaska.Da si pažljivo pročitala napisano shvatila bi da sam to rekao, no da je tu u pitanju po svojoj vrsti.Dakle ne možeš da baciš seme lubenice a da ti rodi kajsija.

Ovde nije reč niti akcenat na predestiniranom semenu Božijem, već na reči kao semenu Božijem. Vidiš predestinacija ne ukida slobodu ljudske volje, već samo Bog zna naše izbore unapred i shodno tome nas predestinira ili predodredi.Ali naši izbori i ponašanje pokazuju ko smo i gde pripadamo.
Sa druge strane vrsta zemljišta isto tako ne ukazuje na predestinaciju, jer neko zemljište može biti predodređeno seme Božije ali treba raskrčiti gomilu smeća sa njega da bi onda dalo rod. Tako da ovde Isus ukazuje baš onima koji jesu Njegovi na poteze koje trebaju predhodno napraviti da bi pripremili svoje srce da bi došlo do pravog ploda reči Božije.
Stihove vezane za predodređenje treba tražiti na drugom mestu.

Nije mi u cilju tebi reć da ne biraš dobre reči,al mislila sam na tvoje

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga i ona po svojoj vrsti donosi.

Tu smo se mimoišli,jer je moje pojašnjenje bilo centrirano na zemljište ka na pravo tlo,a videla sam da ti o semenu,pa sam zato sve ono rekla.
Na pravo tlo kad baciš bilo koje seme-izrasta u taj isti plod koji i treba da izraste,pa tako ne vidim ni krivih reči pravom čoveku,jer će znat na šta se odnosi...sorry,il ja opet ovo neka moja sopstvena realnost.
Zato smo tu,da se ili složimo ,il ne ,al mogu reći da sam mislila na jedno ,a ti na drugo?
Ok,malo šume i druma,al neću ti uskakati na svaku,da nebi bilo opet...


Al ako si ovime mislio na zlo posejano na pravom tlu,odabranom čoveku...

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga

...tad ću ti reći da gde ima svetla-tame nema
i ne može te zatrovat niko,jer je Bog uz tebe


Reči se uvek mogu shvatit višesmisleno,pa se ,eto,opravdavam ,ovisno kako ti shvatiš stvar,il ja...jednu te istu

alona.blue wrote:Sorry
ne razumem,a čitala sam svaku reč

Ništa zato, pa ovdje smo upravo zato da zajedno dođemo do Sigurnosti Istine.
Ja predlažem, da, (za početak) utvrdimo neke sigurne stvari. Dakle : sjeme je Riječ Božja, sijač je Sin Božji, Zli (koji krade Riječ) je demon Zla, Sotona. To je sigurno, jer to Riječ govori. Što se tiče zemlje, mogli bi pretpostaviti da se tu radi o čovječjem srcu, ili o središtu čovjekova bića, o duši. Jer ono sjeme koje ne padne na pravo mjesto, u srce, neće izrasti, Isto tako, ako i padne u srce i čovjek prihvati, a ne shvati glavom, razumom, dolazi Zli i otima ono što je posijano ... što mislite o ovakvom tumačenju ?

alona.blue wrote:Nije mi u cilju tebi reć da ne biraš dobre reči,al mislila sam na tvoje

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga i ona po svojoj vrsti donosi.

Tu smo se mimoišli,jer je moje pojašnjenje bilo centrirano na zemljište ka na pravo tlo,a videla sam da ti o semenu,pa sam zato sve ono rekla.
Na pravo tlo kad baciš bilo koje seme-izrasta u taj isti plod koji i treba da izraste,pa tako ne vidim ni krivih reči pravom čoveku,jer će znat na šta se odnosi...sorry,il ja opet ovo neka moja sopstvena realnost.
Zato smo tu,da se ili složimo ,il ne ,al mogu reći da sam mislila na jedno ,a ti na drugo?
Ok,malo šume i druma,al neću ti uskakati na svaku,da nebi bilo opet...

Možeš reći šta god želiš i ne slagati se koliko god želiš, to mi nije problem. Da sa druge strane može biti bačena reč koja liči na reč Božiju ali to u suštini nije reč nego samo religiozno obojena doktrina ljudska ili nauka demonska, kao takva ne može doneti plod koji obećava reč Božija, ma koliko zemljište bilo dobro, mora čekati da prava reč dođe na njega i tek onda dolazi do ploda. Iako se osobi čini da poseduje istinu rod koji donosi nije biblijski, jednom rečju prevarena je.Zato imamo bibliju koja nam jasno opisuje kakve trebaju biti osobe koje u sebi imaju Svetog Duha koji je reč Božija u akciji unutar osobe i daje plodove po svojoj vrsti.
Mora biti pravo seme i pravo zemljište,odnosno prava reč i prava osoba i to je jedini način.

Da,lepše je reć da je tlo srce.
Isus je znao tajne srca,mada je ljudski um govorio nešto "milo za čut" ,tako da je i teško uopšte shvatat Bibliju umom,ako nam srce nije nanovorođeno.
Ako jeste,tad razum više ne vlada nama,već sam mir u srcu smiruje brbljavi um,koji više i nije pod vodstvom i uplivom zla.

Čovjek & Riječ wrote:

alona.blue wrote:Sorry
ne razumem,a čitala sam svaku reč

Ništa zato, pa ovdje smo upravo zato da zajedno dođemo do Sigurnosti Istine.
Ja predlažem, da, (za početak) utvrdimo neke sigurne stvari. Dakle : sjeme je Riječ Božja, sijač je Sin Božji, Zli (koji krade Riječ) je demon Zla, Sotona. To je sigurno, jer to Riječ govori. Što se tiče zemlje, mogli bi pretpostaviti da se tu radi o čovječjem srcu, ili o središtu čovjekova bića, o duši. Jer ono sjeme koje ne padne na pravo mjesto, u srce, neće izrasti, Isto tako, ako i padne u srce i čovjek prihvati, a ne shvati glavom, razumom, dolazi Zli i otima ono što je posijano ... što mislite o ovakvom tumačenju ?

Slažem se, to znači osoba je tvrda za prihvatanje reči i ta reč nema zašta da se "uhvati" i sotona dolazi i pevarom sklanja osobu od istine.

Mora biti pravo seme i pravo zemljište,odnosno prava reč i prava osoba i to je jedini način.

Da,to stoji,al skrećem ti pažnju na to da loše seme ,crvljivo i neće dat ploda pa bilo bačeno makar na najbolje tlo,i neće te se dotaknut zlo dok te štiti Bog.
Znamo koji su plodovi Duha Svetoga ,a treba ih znat i prepoznat srcem,ne umom podložnim raznim uplivima.

alona.blue wrote:

Mora biti pravo seme i pravo zemljište,odnosno prava reč i prava osoba i to je jedini način.

Da,to stoji,al skrećem ti pažnju na to da loše seme ,crvljivo i neće dat ploda pa bilo bačeno makar na najbolje tlo,i neće te se dotaknut zlo dok te štiti Bog.

Hoće daće rod, zato imamo gomilu pravih ljudi na pogrešnim mestima, zaslepljenim pogrešnim naukama koje imaju obličje pobožnosti, ali nemaju nekakve veze sa evanđeljem Gospoda Isusa Hrista. Još je teže ako naletiš na pravu osobu koja je imala otvoreno srce za Boga ali primila zabludu u svoje srce.Treba prvo iščupati zabludu, pa onda posejati reč Božiju.Jer zabluda nikne i ne dozvoljava pravoj reči da nikne.Kako kukolj i pšenica, kukolj smeta tlu , liči na pšenicu a nije, tek u doba zrelosti počinje da se vidi razlika.Tako nekom može rasti pogrešna reč u srcu i on sa puno predanja da veruje laž, to se zove zabluda. Osoba je iskrena ali veruje u laž.To je loše seme na dobroj zemlji.I ne samo to već demonski sotonski duh će dati i nekakvu manifestaciju samo da drži u zabludi osobu koja je primila laž.

alona.blue wrote:... tako da je i teško uopšte shvatat Bibliju umom,ako nam srce nije nanovorođeno.
Ako jeste,tad razum više ne vlada nama,već sam mir u srcu smiruje brbljavi um,koji više i nije pod vodstvom i uplivom zla.

Da, mislim da stvari idu upravo tako, najprije Riječ prodire u srce (makar došla i preko uma), a razum biva tek kasnije "pokoren". Najprije se rađamo odozgor, upoznavši Božju osobu (kroz Riječ), odnosno Njegovu Ljubav, a razum biva kasnije pokoren, jer tražeći, (sada znamo od Koga i Gdje tražimo) razum nakon nekog vremena saznaje Istinu. Kasni za srcem, da tako kažemo, ono što je srce već spoznalo, razum tek spoznaje naknadno. Kroz Riječ, dakako. Koju sada tražimo jer smo se već susreli s Nj(i)om i jer smo gladni Istine

Mislila sam pod tim da neće dat ploda,ako je srce Bogom zaštićeno,i tame više nema (kad se nanovorodiš)
Tad radiš po srcu i ne možeš bit kriv pred Gospodom,jer te koristi ka instrument.
Čežnja za Bogom ne znači da će mu Bog i prići,mnogi će ga tražiti,al naći ga neće...
Uporna sam u predodređenju pa mi se sve vrti oko tog.
Sklona sam teoriji da Bog traži svoje ovce i ne biva sretan kad ne nađe i onu zadnju.
Nebi htela da bude i ovo šumom-drumom,al ne verujem u mešavinu dobra i zla,kad se nanovorodiš ...primiš pečat

Kasni za srcem, da tako kažemo, ono što je srce već spoznalo, razum tek spoznaje naknadno. Kroz Riječ, dakako. Koju sada tražimo jer smo se već susreli s Nj(i)om i jer smo gladni Istine

Bravo...tako sam i ja brzala umom u početku,a ne imala pojma o Bibliji,dok me dotakao mir neobjašnjivi ,jednog dana...odjednom.
I sad rađe čitam vas i citate ,nego da sama grešim tražeći prikladno objašnjenje nečega što sam htela da vam kažem.
Kad čitam Bibliju,znam se zaprepastit od objašnjenja života i mog stanja,al istovremeno više ne volim brzat da vam predočim nešto za šta možda nebi dobila od vas odobrenje,zbog nespremnosti za to...pa onda dođem drugi dan i vidim tu kod vas tačno te polemike,koje vrlo rado čitam.
Nakon onih čudnih puteva - plakala sam zbog onih bannova

alona.blue wrote:Mislila sam pod tim da neće dat ploda,ako je srce Bogom zaštićeno,i tame više nema (kad se nanovorodiš)
Tad radiš po srcu i ne možeš bit kriv pred Gospodom ...

Svako sjeme daje svoj plod, pa ako je sjeme loše dati će loš plod. Oni koji ne slijede Riječ Božju, a ona je sigurno i uvijek dobro sjeme, neće roditi dobrim plodovima. I neće biti na Božjoj strani usprkos svojim dobrim namjerama. Mi kršćani ne živimo po srcu, nego se, naprotiv, ravnamo po Riječi. Zašto ? Zato što je srce ljudsko pokvarljivo, zato što je srce ljudsko nestalno. Za razliku od Riječi koja je uvijek ista i nikada, nikada se ne mijenja. Riječ je čvrst Temelj. Riječ, otkriva što nam je u srcu, dakako, samo ako se podložimo Svijetlu Riječi. A onaj koji poznaje Boga srcem, učinit će to, podložit će se Riječi.

Ali meni u srcu prebiva mir ,i kako to nije za primer ?
Ne govorim o emocijama ljudskim,nestalnim i podložnim zlim udarima,a kad ti Bog da novo srce ,tad je to novo zaštićeno
Biblijom potkrepljujem svoju veru,da,al kažem,do sad nisam čitala Bibliju već imala životni haos u srcu i umu,al mnogi veruju da je bolest
(skrećem s teme...)

alona.blue wrote:Mislila sam pod tim da neće dat ploda,ako je srce Bogom zaštićeno,i tame više nema (kad se nanovorodiš)

Netačno, posle nanovorođenja nastupa posvećenje kao proces.Tako da nanovorođeni itekeko može da napravi pogrešno.

Tad radiš po srcu i ne možeš bit kriv pred Gospodom,jer te koristi ka instrument.
Čežnja za Bogom ne znači da će mu Bog i prići,mnogi će ga tražiti,al naći ga neće...
Uporna sam u predodređenju pa mi se sve vrti oko tog.

Netačno , čovek Božiji stvari radi po reči Božijoj i srce samo mora pokoriti reči Božijoj jer:
Jeremija 17.9 Podmuklije od svega je srce. Jedva popravljivo, tko da ga pronikne?
Hebrejima 3.12 Pazite, braćo, da ne bi u koga od vas srce bilo opako, nevjerno, odmetnulo se od Boga živoga.13 Pače hrabrite jedni druge dan za danom dok još odjekuje ono Danas da ne otvrdne tko od vas zaveden grijehom.

Ukoliko ukucaš u tražilicu srce, naćićeš šta se sa njim treba raditi, a šta ne.Srce moramo voditi, a ne ono nas.Jer srce nas može prevariti.

Sklona sam teoriji da Bog traži svoje ovce i ne biva sretan kad ne nađe i onu zadnju.

To nije upitno, Bog će naći i onu zadnju.samo je pitanje u kakvo stanju će je naći.Ako je nađe ranjenu ,prljavu moraće prvo da je zaleči,očisti da bi ona bila korisna u stadu.

Nebi htela da bude i ovo šumom-drumom,al ne verujem u mešavinu dobra i zla,kad se nanovorodiš ...primiš pečat

Netačno, kada se nanovorodiš primiš život, ali pečat dobiješ nakon posvećenja i duhovnog krštenja.To su dve odvojene stvari.Bez posvećenja nema pečata, jer Bog stavlja pečat ispravnosti tek pošto završi proces, a nanovorođenje samo početak procesa.

Pa kad se nanovorodiš imaš život večni,al dobro znaš da ja neznam sav taj redosled,a nigde nisam pročitala koji su znaci tvog nanovorođenja...pa ako je off topic,htela bih to znat...
Kod mene je jako vodstvo Duha,i menjam se naglo ,tj od prvog dana ne mogu izgovorit psovku ,zaštekam na prvom slovu,mada me neki dalji jedva primetan bes nagna na želju da opsujem...al ne ide.
A ja sad neznam teoriju o tom,pričam kako sam doživela,i nemam puno znanja...
Za sve ono do sad,što sam grešila,Bog ima opravdanje da je trebalo tako,da mi neki sude,a znamo da se to ne sme.
Pokušala sam osetit krivnju zbog svega,al nije išlo,prekrio me mir ,da je tako moralo da bude...jedino su mi suze padale,al krivnju nisam mogla da osetim.
Eh...kud smo otišli

alona.blue wrote:Pa kad se nanovorodiš imaš život večni,al dobro znaš da ja neznam sav taj redosled,a nigde nisam pročitala koji su znaci tvog nanovorođenja...pa ako je off topic,htela bih to znat...

off topic o tome na ovoj temi.Ne postoji moj ,tvoj ili bilo čiji poseban znak nanovorođenja, nego je svuda i kod svakog isti.Možemo otvoriti temu pa na njoj o tome govoriti, no ne o nekom mom ili tvom nanovorođenju već o biblijskom, nemoj to svoditi na lični nivo.

Shvatam.
Samo sam htela pitat ,jer šta ja doživljavam,to nisam još od nikog čula,pa sorry.
Ne hvalisam se,al mir mi prekriva svaki ponos,krivnju,bes,uvredljivost...
I one "pozitivne" euforije ne osećam,a da sam imalo ona od prije,tu me već nnebi bilo ,jer nisam bila prihvaćena,znam i zašto,al što ako je to bio božji plan...?
Nećemo dalje

alona.blue wrote:
Za sve ono do sad,što sam grešila,Bog ima opravdanje da je trebalo tako,da mi neki sude,a znamo da se to ne sme.

Netačno, Bog nema opravdanje nego opravdava svojom krvlju prolivenom na krstu, to ne znači da je tako trebalo biti već da je umro da bi oprao tu opakost .Isto tako je i netačni povodom suđenja, itekako se sme i treba se to raditi za one koji tvrde da jesu vernici a ne vladaju se kako bi trebalo, evo primera:
1 Korinćanima 5.9 Napisah vam u poslanici da se ne miješate s bludnicima -
10 ne općenito s bludnicima ovoga svijeta, ili lakomcima, ili razbojnicima,
ili idolopoklonicima jer biste inače morali iz svijeta izići.11 Napisah vam zapravo da se ne miješate s nazovibratom koji bi bio bludnik, ili lakomac, ili idolopoklonik, ili pogrđivač, ili pijanica, ili razbojnik. S takvim ni za stol! 12 Što spada na me suditi one vani? Ne sudite li vi one koji su unutra? 13 A one vani sudit će Bog. Iskorijenite opakoga iz svoje sredine.

1 Ne sudite! I nećete biti suđeni.

2 Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi, i kakvom mjerom mjerite, onakvom će vam se mjeriti.

Složit ćemo se da je i ovo biblijska ?
Jedno je družit se s nevernicima i ostalim zlobnicima,a drugo je vikat na njih,ka da imamo pravo na to .
Izolirat se - da
Sudit - ne